„Агенти” на дневном реду Скупштине РС

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Предлог закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, познатији по колоквијалном називу „закон о страним агентима”, упућен је у процедуру у Народној Скупштини Републике Српске, потврђено је медијима. Његово усвајање у овој форми значило би да је процедура окончана, што подразумева да би на снагу ступио 1. јануара наредне године. Закон који је утврдила Влада РС и доставила парламенту изазива контроверзе откако је минуле године најављено његово изгласавање. Ипак, власти у Српској су по свему судећи остале опредељене у вези с његовим доношењем, незадовољне интерпретацијом друштвених процеса од дела организација, па су и у закону акценат ставиле на активисте и делатности који се уско баве политичким збивањима у том ентитету.

„Република Српска имала би далеко већи развој да је стално и упорно не опструишу и успоравају с разних страних адреса, као и с нивоа БиХ. На плану успоравања Српске оформљен је и озбиљан невладин сектор, који чине разна удружења и покрети који се финансирају с тачно одређених страних адреса”, рекао је премијер РС Радован Вишковић.

Незадовољство плановима власти исказује део представника цивилног друштва, док Делегација ЕУ у БиХ поново позива посланике да не гласају за овај закон, „који би имао застрашујући учинак на легитимно деловање организација цивилног друштва”.

Наиме, у предлогу закона као „агенти страног утицаја” дефинисане су само оне „непрофитне организације које помажу страни субјекти, а које се баве политичким деловањем или политичким активностима, као и другим активностима које се односе на политичко организовање и деловање усмерено на угрожавање демократије, нарушавање интегритета РС, кршење Уставом РС зајамчених слобода и права и распиривање националне, расне или верске мржње и нетрпељивости”.

Сем новачних казни, предвиђене су и забране деловања у случају нарушавања интегритета РС, што ће надгледати Министарство правде РС и Пореска управа РС. Новина у предлогу у односу на нацрт јесте и то да је непрофитна организација обавезна да „поднесе пријаву Министарству правде РС у року од 15 дана од пријема финансијских средстава или друге врсте помоћи од страног субјекта”. Дакле, у регистар неће бити уписани новчани приливи који се односе на помоћ добијену до ступања овог закона на снагу. Министарство правде РС пратиће активности непрофитних организација и у другим деловима БиХ, а не само у РС.

Коначно, под непрофитним организацијама подразумевају се удружења и фондације, као и стране и међународне невладине организације основане и регистроване у Српској, које у целости или делимично финансирају друге државе, њихови органи или њихови овлашћени заступници, међународне и стране организације, страни држављани или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства. Прецизирано је да политичка активност означава сваку активност према органима, институцијама или изабраним представницима Српске или представницима РС у институцијама БиХ у смислу формулисања политике, политичког или јавног интереса Српске. Одређено је да статут, деловање и активности непрофитних организација не могу бити супротни уставном поретку нити усмерени на угрожавање демократије и нарушавање интегритета РС.

С друге стране, постоје и одредбе које „фаворизују” неке активности и чије деловање не може бити подведено под епитет „страног агента”, па је прецизирано да се политичким деловањем не сматра деловање у области науке, културе, социјалне и здравствене заштите, спорта, заштите потрошача, заштите права националних мањина и лица са инвалидитетом, заштите животне средине, борбе против корупције, затим филантропије, волонтерства и информисања, као и деловање у оквиру Уставом РС загарантованих слобода и права. Материјали непрофитних организација који се објављују путем електронских медија, информационих и телекомуникационих мрежа или се на други начин дистрибуишу, морају имати ознаку непрофитне организације, наводи се у предлогу овог закона.

Подсећамо, Народна скупштина РС усвојила је 28. септембра прошле године нацрт „закона о страним агентима”, који сада пред посланике иде у форми предлога. Када су власти у РС минуле године најавиле ова решења, из Европске уније били су „озбиљно забринути” због закона који су у амбасади САД у Сарајеву описивали као „пут ка аутократији”, уз констатације да се њиме сектор НВО чини „рањивим на кривични прогон због легитимних активности”.

Тада се у полемику умешала и амбасада Русије, подсетивши да су САД међу првима у свету донеле свој чувени закон о страним агентима, који предвиђа ригорозне мере за прекршиоце и казну од десет година затвора за пропуст регистрације као страног агента, истакавши да је пракса стигматизације у Америци настављена „културом отказивања”.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је средином минуле године да ће бити донет закон о невладиним организацијама и истакао да то неће моћи да зауставе странци, па ни сама ЕУ, подсетивши да се од тога већ једном одустало због притисака 2018. године.

Председник Удружења новинара Републике Српске Данијел Симић рекао је за „Политику” да се већ три деценије у јавности као „независни новинари, алтруисти и ’непоткупљиви’ активисти за људска права” представљају људи који су плаћени, раде по програмима и подносе извештаје страним владама.

„Признаћете да речи домаћег ’волонтера-активисте’ звуче много мање искрено и емпатично уколико знате да новац добија од владе друге државе”, изјавио је Симић.