У 80 општина зараде испод 80 одсто просека

У последњем кварталу 2023. у 80 општина просечне зараде биле су испод 80 одсто просека републике. Ово наводи Републички завод за статистику (РЗС) у извештају о трендовима за четврти квартал прошле године у делу који се односи на регионалне економске асиметричности. Као што је познато, највише зараде су забележене у Београдском региону, спрам Региона Шумадије и западне Србије, где су зараде најниже.

Просечна зарада без пореза и доприноса у Београдском региону износила је 109.431 динар или 127 одсто просека Србије који је био 86.007 динара. У Војводини је незнатно испод републичког просека 81.386 динара или 95 одсто републичког просека, док су у Јужној и источној Србији и Шумадији и западној Србији остварили 85 одсто и 83 одсто просека. У парама то је 73.373 динара и 71.642 динара.

У свим регионима просечна зарада расте у односу на исти период претходне године, а највеће релативно повећање остварено је у Београдском региону, за 15,4 одсто.

У појединим београдским општинама просечна зарада је била више него дупло већа у односу на Прешево, где је била најнижа просечна зарада од 57.201 динара. Такође, на зачељу лествице налазе се општине Бојник, са зарадом у просеку од 57.392 динара, Власотинце 58.842 и Сврљиг 59.104 динара.

Корелација стопе незапослености и степена развијености региона веома је висока, па, у складу с тим, Јужна и источна Србија, са вредношћу стопе незапослености од 13,3 одсто у 2023. години, за 41 одсто превазилази просек републике који износи 9,5 одсто, насупрот Београдском региону, где је стопа незапослености најнижа 7,2 одсто, односно 23,7 одсто испод националног просека.

Када је посреди стопа запослености, предњачи Београдски регион, са стопом од 55,7 одсто или 10,7 одсто изнад просека, док је у Јужној и источној Србији забележена најнижа стопа 44,8 одсто или 10,9 одсто испод републичког просека који износи 50,3 одсто.

Од укупног БДП-а у 2022. години највише је остварено у Београдском региону 40 одсто, затим у Војводини 26,4 одсто, Шумадији и западној Србији 18,4 одсто и Јужној и источној Србији 15,2 одсто. Ако се има у виду да Београдски регион обухвата 3,7 одсто простора на коме живи 24 одсто становника, јасно је да је уједно реч о региону са највећим БДП-ом по становнику од 1.686.000 динара, односно 58,3 одсто више у односу на републички просек. Следи Војводина, који за 0,8 одсто превазилази просек, док остали региони бележе исподпросечне вредности БДП-а по становнику, и то Шумадија и западна Србија за 32,8 одсто и Јужна и источна Србија за 28,3 одсто испод просека.

Неуједначен економски раст последњих деценија допринео је продубљивању већ постојећих територијалних неједнакости.

Осим Београдског региона, који нема ниједну општину са статусом неразвијеног подручја, у остала три региона број и величина неразвијених општина изразито варирају. Војводина има само једну у групи изразито недовољно развијених од укупо 46 општина. Јужна и  Источна Србија има чак 30 од укупно 53, а у Шумадији и Западаној Србији овај статус има 13 од укупоно 53 општине.