Гужва у банкарском шеснаестерцу

Када су пре петнаестак година стручњаци говорили да на овом тржишту нема места за више од 30 банака, колико их је тада постојало, многи су ове тврдње узимали с резервом. Зашто су тако искључиви, ко су они да прописују колико у Србији треба да постоји банака, у Италији их има више од 500 рачунајући и са штедним задругама, говорили су… Јесте да Италија има више од 60 милиона становника, а ми десет пута мање.

Њихово „пророковање” се остварило и сада код нас послује 19 банака. Званично на списку Народне банке Србије постоји још увек 20 банака, јер формално није завршено спајање АИК банке и Еуробанк директне. Број финансијских институција није смањен никаквом административном мером, већ тржишним понашањем самих банака. Када су камате почеле да падају и дошле до историјски ниских нивоа, за мале банке се поставило питање профитабилности. Па су њихови власници одлучили да их продају.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да смо протеклих пар година сведоци убрзаног укрупњавања домаћег банкарског тржишта.

„Тренутно првих десет банака држи око 90 одсто укупне активе. Ниједна од преосталих банака не може да добаци до удела од три одсто, што ће у великој већини случајева значити грчевиту борбу за опстанак у годинама пред нама”, каже он.

Додаје да је прошла година била специфична по томе што је била прави Елдорадо за банке. Брз раст камата је омогућио високу разлику између активних и пасивних камата па су се „омастиле” и оне банке које нису препознатљиве на кредитном тржишту. Када би овакви услови могли да потрају, вероватно ниједан власник не би ни помислио да напусти домаће тржиште.

Међутим, прошла година ће пре бити изузетак него што ће се поновити, а могуће да ће у перспективи банке имати и повећане трошкове уколико камате остану дуго високе и појави се већи број корисника кредита који нису у стању да отплаћују своје обавезе, појашњава Гујаничић позицију банака. Такође, временом ће банке скупље плаћати изворе средстава и депозити неће дуго бити „на извол’те” као прошле године. „Све мање банке ће вероватно бити мета крупнијих играча, јер је веома тешко значајније повећати тржишни удео без куповине друге банке. Видели смо прошле године да је и Рајфајзен банка променила стратегију и купила француску Креди Агриколбанку на тржишту, иако је од доласка била оријентисана искључиво на органски раст. Адико банка, која нема јасну власничку структуру, самим тим је потенцијална мета и стога интересантна многим банкама које су заинтересоване за раст удела на тржишту на овај начин”, каже Гујаничић.

И после многих преузимања, Интеза банка не препушта лидерску позицију. Њен тржишни удео је највећи око 15,5 одсто. На другом месту је ОТП банка с учешћем од 13,8 одсто у коју се „улило” неколико банака попут Војвођанске, која је била у грчком власништву и француска Сосијете женерал банка. На трећем месту врло брзо ће бити АИК банка. Она сада, и то после преузимања руске Сбер банке, има 7,5 одсто тржишног учешћа. Када буде окончано спајање с Еуробанк директном, која сада има 5,3 одсто удела, АИК банка ће „заузимати”око 12,8 одсто тржишта. Следи Рајфајзен с 11 одсто, затим Уникредит са 10 одсто учешћа. НЛБ Комерцијална банка тренутно има око 9,8 одсто учешћа. Следи банка Поштанска штедионица са уделом од око 7,7 одсто и и Ерсте банка с 6,3 одсто.

Тржишно учешће се поклапа са профитабилношћу банака. Јер највеће банке имале су и највеће профите прошле године када је банкарски сектор постигао историјски најбољи успех од милијарду евра. Иначе, укупна актива банкарског сектора, а то су средства која банке пласирају кроз зајмове, на крају прошле године износила је 50,7 милијарди евра.