Референтна камата остаје 6,5 одсто

Народна банка Србије (НБС) задржала је референтну камату на 6,5 одсто. Тако је јуче одлучио Извршни одбор централне монетарне институције, који је истовремено на непромењеним нивоима задржао и каматне стопе на депозитне олакшице 5,25 одсто и кредитне олакшице 7,75 одсто. Како је наведено, одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу девети месец заредом пре свега су определили опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци, актуелна средњорочна пројекција инфлације, као и присутна неизвесност у међународном окружењу по основу кретања цена енергената и примарних производа. Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.

Приликом доношења одлуке, извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више балансирани. Многе централне банке са све већом извесношћу предвиђају да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, имајући у виду смиривање инфлаторних притисака и ефекте које су дали рестриктивни монетарни услови. На опрезност у зони евра и Сједињеним Америчким Државама још увек упућује базна инфлација, која наставља да се креће изнад укупне инфлације, пре свега услед виших зарада, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви опрезни у погледу почетка циклуса ублажавања монетарних политика. Према оцени извршног одбора, опрезност домаће монетарне политике потребна је и због раста цене нафте на светском тржишту услед одлуке земаља ОПЕК плус да ограниче понуду и током другог тромесечја, у условима изражених геополитичких тензија, дужих транспортних рута и већих логистичких трошкова.

У наредном периоду извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља, вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из последње средњорочне пројекције инфлације из фебруара. Инфлација би требало да се приближи централној вредности циља крајем ове године и да се око тог нивоа креће и у средњем року. Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и наставак смањења инфлационих очекивања, која се у случају финансијског сектора и за годину дана унапред налазе у границама циља НБС.