Одеса на мети Руса, а занима и Легију странаца

Тамни облаци надвили су се над црноморском луком Одесом. Град опеван у многим романима и песмама претворен је силом прилика у мету две супротстављене војске: једне коју предводе НАТО и Европска унија, и друге која је под контролом Москве. Постоји ту и трећа војска – украјинска, којом командује власт у Кијеву са председником Володимиром Зеленским на челу, али у садашњим дешавањима она се мало шта пита. Осим да се подметне као „потрошни материјал”.

Рат у Украјини доспео је до тренутка када се одлучује да ли ће Европа, посебно њен западни део, остати оно што је био у протеклих неколико десетина година, практично од установљавања Европске заједнице за угаљ и челик (1951) и потоње Европске економске заједнице (1957). Али и како ће у наредним деценијама изгледати и деловати САД, какав ће утицај имати вашингтонска администрација на Стари континент. Па и шире.

А у том хаосу границе се стално померају. Превасходно ка западу и југу. Одеса, као кључна тачка у овом делу Црног мора, а од 2000. године слободна лука и слободна економска зона на период од 25 година, испоставила се као стратешки изузетно важна. Не само са војног већ и са трговачког становишта. Одавде се поморски путеви пружају практично ка свим странама света. Не чуди стога увелико распрострањено мишљење да би судбина града могла да игра и једну од кључних улога у окончању руске Специјалне војне операције у Украјини.

Наравно, много тога зависиће од дешавања у суседној Молдавији, па и самој Румунији као чланици западне војне алијансе. „У сваком случају, током наредне године предстоји нам слање неколицине наших момака у Одесу”, пренео је недавно „Монд” изјаву француског председника Емануела Макрона. А реч је о неких 1.500 припадника француске Легије странаца протераних недавно из Африке. Њихово следеће базирање биће или у Румунији или у Молдавији, преноси штампа.

Један од интересената свакако је и Велика Британија која у Одеси већ има своју војну базу у којој се склапају борбене беспилотне летилице и шаљу на фронт. Према руским изворима, овамо често залазе припадници британских војних служби и чиновници, док је први човек Одесе редован гост у Лондону.

Неизбежан „зачин” свему дају Американци који ће до 19. априла „обучавати” војску суседне Молдавије како да се супротстави евентуалном агресору са истока. Ипак, многи су убеђени да је све поменуто само у функцији претварања румунских оружаних снага у „прокси” армију САД за напад на Одесу. Слично већ виђеном у другим деловима Украјине.

Како год било, да би западна војска могла из Молдавије да пређе у Украјину морала би претходно да окупира Придњестровље и Гаугазију. С обзиром на бројност руског живља у овим крајевима поменути след догађаја сигурно би био увод у грађански рат. Челницима НАТО такав развој догађаја свакако није страна опција, али све је некако превише близу украјинског бојишта где главну реч ипак воде Руси. А ту врсту директног сукоба Алијанса себи тешко да може да дозволи. Све би се убрзо претворило у нови велики рат на европским просторима.

У међувремену беспилотне летилице, испоручене Украјини од стране савезника, редовно полећу из Одеске области. За узврат, овамо долећу руске ракете и уништавају инфраструктуру, логистичке центре, војне производне погоне, па и командне пунктове НАТО-а... Како на све гледају житељи црноморског региона као да никога не интересује.

Јасно је и да све присутније незадовољство међу чланицама НАТО-а утиче на дешавања у Украјини. Страх од ширења сукоба помешан је са страхом од могућих мобилизација. Сем тога, европска свакодневица све је невеселија, стандард пољуљан, па и вера у оне који воде игру. Како ће се све поменуто одразити на предстојеће изборе остаје да се види.

Свега тога су свесни и у Москви. Тамо рачунају једнако на политичке несугласице међу Европљанима, као и на недовољан људски потенцијал армија на западу. Стални позиви Володимиру Зеленском да се окрене мировним преговорима све убрзаније допиру до ушију просечних Украјинаца. А то свакако има одјека и међу оним украјинским комшијама које још увек нису начисто коме да се окрену: западу, истоку или себи самима. У такве свакако треба убројати Молдавију и Румунију, управо због стратешке улоге коју им је доделио рат у суседној Украјини.

О томе размишљају и у Одеси док свакодневно слушају хук ракета и зујање дронова над својим главама. Размишљају и какву би им судбину одредила победа ове или оне стране. Како год било, мир једног од најпривлачнијих градова на Црном мору је нарушен, а када ће се ситуација смирити зависиће од Брисела и Москве. Можда и од Кијева, али је у то тешко поверовати.