Београд наставља борбу против гажења правде

Мирјана Чекеревац

Одбор за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе одбацио је све амандмане које је поднела наша делегација, као и амандмане које су предложили чланови италијанске делегације и један члан делегације Мађарске, рекла је јуче шефица српске делегације Биљана Пантић Пиља уочи гласања у ПС СЕ о иницијативи за пријем такозваног Косова у Савет Европе. Најавила је да ће уложити приговор. По подне око 18.30 почела је пленарна седница ПС СЕ, а известилац Дора Бакојани је у свом излагању позвала да се препоручи пријем такозваног Косова.

Биљана Пантић Пиља казала је за Танјуг да су амандмани одбијени великом већином па се, самим тим, неће разматрати на пленарној седници ПС СЕ, осим уколико се не уложи приговор. Наша делегација поднела је 10 амандмана на текст препоруке за пријем такозваног Косова у Савет Европе, а њима се, између осталог, тражило одлагање одлуке о захтеву Приштине за чланство, као и да формирање Заједнице српских општина буде претприступни услов. Чланови италијанске делегације и један члан делегације Мађарске поднели су амандман којим се тражи да чланство тзв. Косова буде условљено формирањем ЗСО.

Расправа о пријему Приштине на пленарној седници ПС СЕ почела је јуче око 18.30 часова, а известилац Дора Бакојани је позвала је ПС СЕ да прихвати њен извештај о пријему Приштине. Бакојанијева је рекла да упркос забрињавајућем погоршању ситуације с људским правима на Косову, поготово кад је реч о правима мањина, изражава уверење да су власти у Приштини спремне да наставе са суштинским реформама како би се ефикасно заштитили сви грађани Косова. Истакла је да се у њеном извештају не заузима никакав став о статусу тзв. Косова и додала да је то тражено од ње она не би преузела функцију известиоца и своје мишљење ускладила би са званичним ставом Грчке.

Бакојанијева је казала да постоје три кључна проблема која се морају решити – имплементација одлуке уставног суда тзв. Косова о враћању имовине манастиру Високи Дечани, проблем нелегалне експропријације имовине Срба с КиМ и успостављање Заједнице српских општина. Оценила је да спровођење одлуке тзв. уставног суда Косова, које је чекало на извршење од 2016. године, а којом је враћена имовина манастиру Високи Дечани, представља велику победу владавине права. Она је за говорницом ПС СЕ рекла да ПС СЕ обавезује тзв. Косово да обезбеди да се експропријација спроводи уз најстроже поштовање закона – „због тога смо обавезали Косово да обезбеди да се експропријација спроводи уз најстроже поштовање закона”.

Бакојанијева је навела да је оснивање Заједнице српских општина најважније отворено питање о правима мањина на Косову, али да се оно није могло решити јер је од 2013. године оснивање ЗСО камен темељац дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ. Додала је да је ЗСО тренутно недостижна, а да Комитет министара то питање треба да узме у обзир. Она је у извештају препоручила пријем тзв. Косова иако је Приштина испунила само један од три услова која је она првобитно навела, а то је спровођење одлуке уставног суда тзв. Косова о враћању имовине манастиру Високи Дечани. Друга два услова – формирање Заједнице српских општина и решавање проблема експропријације земљишта у општинама на северу КиМ с већински српским становништвом Приштина није спровела.

Парламентарна скупштина СЕ треба да усвоји предлог двотрећинском већином, а уколико га изгласа, онда ПССЕ упућује препоруку за пријем Приштине Комитету министара спољних послова, који је извршно тело Савета Европе и доноси коначну одлуку, и то двотрећинском већином министара или амбасадора који их представљају и присутни су у тренутку гласања. Комитет министара требало би да буде одржан 16. и 17. маја. Уколико одлука буде позитивна за Приштину, то би било први пут да се одлука о пријему нове чланице не доноси једногласно, како је то до сада увек био случај у Савету Европе, основаном после Другог светског рата да надзире поштовање људских права и правне државе. Такође, било би први пут да у СЕ буде примљена територијална јединица која није чланица Уједињених нација, није призната као држава од свих чланица Савета Европе и која је самопрогласила отцепљење од државе која јесте чланица Савета Европе, односно од Србије, у овом случају.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић, после одбијања наших амандмана, рекла је новинарима да не очекује никаква изненађења, да је Србији маневарски простор мали, али да ћемо се борити. Истакла је: „Мислим да ће они то прогурати, зато што су велики и силни то тако рекли, без обзира на предуслове, без обзира на правду и истину, тако им се може, а ми ћемо се борити даље. Тешко је да победимо у тој борби, али уз нас су правда и истина.”

Брнабићева је казала: „Сасвим је јасно да су три предуслова била формирање ЗСО, престанак илегалне експропријације на северу КиМ и враћање земљишта манастиру Високи Дечани. Хвала онима који су јасно рекли да ово урушава кредибилитет СЕ, да након овога и ако се ово прогура – више ништа и не значи СЕ. Савет Европе је заштитник људских права и владавине права. Која људска права постоје за Србе и друге неалбанце на КиМ? Немају чак ни право гласа, ни право да приме пензије у динарима, ни право на правну помоћ кад их неко нелегално приведе. Немају право на правично суђење, ни право да њихова деца имају безбедност. Ништа од тога не постоји на КиМ, које је тренутно под управом привремених институција.”

Додала је: „Сада се озбиљно прича да тзв. Косово, као такво, уђе у СЕ. Све и да су међународно призната земља, а никад неће бити, са оваквим стандардима у области људских права и владавине права они не би могли да постану део СЕ. Верујем да многи од њих осећају срамоту због овога што сад раде. И они који су представници у СЕ и кад морају да гласају за то и да дају своју подршку знају да то дубоко није у складу с правилима и процедурама СЕ.”