Аранжман са ММФ-ом сигуран до краја 2026.

Србија ће и убудуће имати споразум с Међународним монетарним фондом (ММФ), саопштио је Синиша Мали, министар финансија, након окончања посете Вашингтону, где је био заједно с представницима Народне банке на пролећном заседању ове међународне финансијске институције и групације Светске банке. ММФ је одобрио продужетак аранжмана на још две године, навео је он.

„Оно што је важна вест јесте да нама споразум с ММФ-ом истиче крајем ове године и договорили смо се да ћемо га продужити, још на најмање две године. Ове или наредне године очекујем и формално добијање инвестиционог рејтинга. Хоћемо и тај формални печат највећих рејтинг агенција. Када са инвестиционим кредитним рејтингом уђемо у групу најбољих економија то ће значити јефтиније изворе финансирања, већи подстрек за инвестиције, запошљавање, нова радна места, последично боље плате”, рекао је Мали.

По томе што је навео да се ради о продужењу трајања аранжмана мање-више је јасно да ће то бити аранжман из предострожности који не подразумева да нам ММФ стави на располагање финансијска средства и који је мање обавезујући за нас, односно с мање контроле с њихове стране.

Дејан Молнар, професор на Економском факултету у Београду, каже да постојање активног аранжмана са ММФ-ом увек инвеститорима и уопште привредним субјектима шаље позитиван сигнал пре свега у смислу макроекономске стабилности. То се тако гледа у том пословном и инвеститорском свету.

„Очекивано је да ми склапамо нове аранжмане са ММФ-ом, али треба да имамо у виду да он води рачуна о потенцијалу и капацитету једне земље да редовно сервисира обавезе према међународним кредиторима. Он нема циљ да води рачуна о одрживом привредном расту у некој земљи. Националне владе имају одговорност да воде рачуна шта је дугорочно добро за привреди раст и економску стабилност, као и за повећање животног стандарда. На нама је да аранжман искористимо у смислу да се у домаћој економској политици доносе такве одлуке, пре свега на инвестиционом плану које заиста на дуги рок обезбеђују неку одрживу стопу раста”, каже Молнар.

Никола Стакић, професор на Универзитету „Сингидунум”, каже да је продужетак аранжмана са ММФ-ом добра одлука и подсећа да ми у континуитету имамо различите форме сарадње с њима.

„Таква врста аранжмана нам пружа кредибилитет и сигурност у доношењу предстојећих одлука посебно из домена јавних инвестиција. Ти аранжмани нам служе као нека врста ограничења у смислу контроле доношења одлука економске политике и да немамо одскакања по питању најважнијих економских индикатора као што су платнобилансни дефицит, буџетски дефицит, удео јавног дуга. Пред нама су и изазови у сфери јавних инвестиција Експо 2027. Зато је добро имати аранжман који нам даје неку врсту стабилности у примени наших мера економске политике”, каже Стакић.

Што се тиче најава да ћемо релативно скоро добити инвестициони рејтинг и да ћемо се померити са садашњих ББ плус на БББ минус, овај економиста каже да је рано да се то узима здраво за готово и да се понашамо као студент који пре испита сматра да ће сасвим сигурно проћи. Јер за добијање те оцене узима се комплетна дијагностика не само економске политике већ и осталих дешавања попут политичких и геополитичких дешавања.

„Добијање инвестиционог рејтинга је велика ствар са становишта вођења макроекономске политике, јер на тај начин улазимо у горњу половину табеле рејтинга. Због тога ће се повећати број инвеститора који ће куповати наше хартије од вредности, а држава ће се задуживати по нижим каматама”, каже Стакић.