Усевима су потребне умерене температуре и више кише

Панчево – „Кратко захлађење неће значајније утицати на развој усева на јужнобанатским пољима, а падавине од 10 до 15 литара нису довољне да се поправи стање влаге у земљишту”, оцењује за „Политику” дипл. инжењер пољопривреде Богдан Гаралејић. Јечам jeсте класао, уљана репица исцветала и формира плод, пшеница пред класањем, а неке сорте већ су класале. Кукуруз, соја, сунцокрет, посејани заједно када и шећерна репа изникли су и виде се редови на скоро половини површина под пролећним усевима, тако гласи рапорт с јужнобанатских поља.

„У зависности од тога колико је падавина било у појединим атарима, падавине неће значајно опоравити садржај влаге у земљишту. Пад температуре је ипак добродошао и повољно ће утицати на озиме усеве, а у појединим случајевима и допринети клијању и ницању усева”, напомиње Гаралејић, стручњак за ратарство у Истраживачко-развојном институту „Тамиш” Панчево, који покрива општине Панчево, Ковачица, Алибунар и Опово.

У та четири атара пшеница се зелени на 22.500 хектара, што је мање за 22 процента него прошле сезоне, а мање је за 43 процента посејано и озимог јечма на 2.000 хектара. Уљана репица је заснована на приближно истим површинама, као и лане, на 8.000, али је око 500 хектара разорано због касне сетве, слабог ницања и присутних глодара на парцелама. Од њих су јесенас трпели штете и озима пшеница и јечам, док је сетва зашла и у децембар. Разлога за то, каже струка, није било, а апел да се са сетвом не чека, није променио одлуку произвођача.

Зиме скоро да и није било, подсећа струка, изузев средине јануара с мразом до 12 степени у приземном слоју и снежним покривачем, што је зауставило вегетацију накратко. Његовим повлачењем поједине парцеле су се озеленеле, а у прва три месеца падавине су покренуле вегетацију и допринеле коришћењу примењеног азота. Такође, сума средњих дневних температура у плусу и топли дани од почетка априла утицали су да се за три недеље раније помери вегетација озимих усева, који су класали или су у класању.

„Није било довољно влаге за раст и влатање и сада имамо усеве који су високи од 30 до 50, а обично су од 75 до 90 центиметара. Након класања иде оплодња и наливање зрна за шта је потребно да буде кише и умерених температура најмање 30 дана како би се искористила храна из земљишта, неопходна биљкама. Истовремено, принос се мора заштитити од болести”, напомиње Гаралејић.

План сетве пролећних усева је да ће кукуруз заузети 65.100, сунцокрет 35.700, шећерна репа 3.536 и соја 8.852 хектара. Сетва шећерне репе је завршена и усев се појавио на парцелама, кукуруз је посејан на 70 посто површина и увелико је никао, сунцокрет је у ницању док је сетва соје на почетку. Све је поранило и стручњаци кажу, ово није први пут. Проблем јесте био сачувати влагу у другој припреми, а навика да се још једном пређе преко парцеле утицала је, напомиње стручњак, да је већи број произвођача изгубио влагу земљишта.

„Произвођачи би више требало да прате шта се на парцелама дешава него што се држе навика и старих календара послова. Морају више и да уче како би се лакше прилагодили промени времена, сагледавали где и колико могу да уштеде на трошковима. Оно што их чека у годинама које долазе су и мере којима ће чувати производни ресурс – земљиште и влагу у њему. Такође, мораће да се повећа контрола примене минералних ђубрива и пестицида како би се не само ублажили климатске промене него и произвео здравствено безбедан и квалитетан производ. За све наведено неопходни су одговарајући подстицаји и законска регулатива у пољопривреди и њихова контрола спровођења”, истиче стручњак за ратарство Богдан Гаралејић из Истраживачко-развојног института „Тамиш” Панчево.