Миливоје ватрогасац

Ценим да ухапшени бивши црногороски државни тужилац неће узимати храну. И не треба се радоват туђој невољи, иако је Вељу и сличне ћевабџије неко пустио у ЦГ, ’нако. А он, Миливој Катнић је то добро знао.

Дакле, просто ми дође жао Миливоја вдт. Не јер није знао шта ради, а опет, не би њега браћа изабрала за функцију коју је вршио да је уман. Са огромним постотком вероватноће спреман да тврдим да он заиста мисли да је у ЦГ спреман државни удар и да су организатори били она баба финансирана из пензионог фонда и њена добро организована дружина. Потпомогнута домицилним злим Миланом, поетом из Зете, те Мандићем из маните Крње јеле код Шавника.

Е ту је квака. А није Бора Спужић. Што вдт Миливоје мисли да је реално све било а да је он, накљукан лажима, поступао по савести, сугерисаној, јер државни удар није мала ствар. У варијанти да се заиста припремао. А није. Присетимо се само тих опскурних ликова званих Паја и онај други, који је убио неког у Хрватској зарад једног Фергусона. Не Сер Алеxа, него трактора. Ономе је на чело писало – будала! Е већ, Паја. Он је деловао као професионални трговац оружјем типа бритва, чекић, сатара, тестера. Сањао је штиловку.

Дакле, папазјанија једна у коју је Катнић стопроцентно поверовао. А онда поступао по наређењу. Но, незнање не оправдава. И сад, мука му је унутра, јер он ни керове није везивао, како пише у писму, утамничен. Лепо је што у писму поздравља снаху, и сина што бодри да ради на порасту наталитета Црногораца. Поготово је лепо што сину сугерише да чита Андрића. ЦГ је препуна малих људи.

Све је то ок. Помиње и јапанске самураје. Миливоје вдт већ предвиђа пад у кому а онда каже, кад му се врати мозак, наставак до краја…

Полако, постепено, степ бај степ.

Ко самурај завршит неће али неће ни храну узимат. Милион одсто. И ето проблема. Јер он не схвата да је грешио. Много. Потпуно сигуран да је радио по праву и правди и у корист ЦГ. А само је био изманипулисан од стране необразованих, лоших ђака, склоних марифетлуцима. Вдт Миливоје им је пао као кец на 10. Сад га они бране. Прво га припалили па га сад гасе. Без воде, него ’нако, на суво. Узалуд.

Писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa