Србија постаје друштво стараца

Србија је за само три године изгубила град величине Краљева, Крушевца или Лесковца. Подаци Републичког завода за статистику указују да је од последњег пописа 2002. године до претпрошле године наша земља изгубила 60.000 становника. Тиме се сврстала у групу земаља које се суочавају са сталним падом укупног броја становника, а у те земље спадају и наши суседи Бугарска и Румунија. Међутим, Србија би након пола века могла да буде у врху европске листе земаља са негативном стопом раста становништва. Испред нас би биле само три државе: Украјина, Грузија и Бугарска. Ако се настави овакав тренд, за нешто више од петнаест година Украјина ће имати мање становника за петину, Грузија ће за кроз две деценије изгубити 800.000 становника.

По просечној старости становништва – од 40,5 година, Србија је сада међу десет демографски најстаријих земаља света. На челу ове листе налази се Јапан с просечном старошћу 42,9 година.

По речима Владимира Никитовића, из Центра за демографска истраживања, за две деценије очекује се пораст просечне старости у просеку за три до четири године. Уколико се не повећа наталитет просечна старост наше земље могла би да буде чак 13 одсто већа него сада, оцењује он.

Овај демограф наглашава да Србија спада у најстарије европске и светске популације. С обзиром на то да је Европа демографски најстарији континент (у просеку старији од целокупног становништва света за 10 година) Србија као део Европе прати главне демографске трендове Старог континента. Ипак, кроз пола века становништво Србије не би требало да буде у самом врху најстаријих. С просечном старошћу од 46 година наша држава ће бити иза већине земаља Европе, чему је опет разлог спорији раст очекиваног животног века код нас у односу на већи део континента.

Лидија Козарчанин, из Републичког завода за социјалну заштиту, тврди да је ова демографска транзиција део глобалне демографске тенденције ка дужем очекиваном животном веку и смањеном наталитету и промени ка успостављању такве структуре становништва у којем доминирају стари, а не млади људи. Средња старост становништва у Европи ће се повећати са 38 година, колико сада износи, на 49 година 2050. године, што је за 20 година више од просечне старости у Африци. Најстарија земља света биће Шпанија, у којој ће половина становништва 2050. године бити старија од 55 година, док ће је у стопу пратити Италија и Аустрија, у којима ће просек година, како се предвиђа, износити 54.

У Србији је данас сваки шести становник старији од 65 година, а 2025. године и сваки трећи становник Бугарске биће старији од 65 година што је знатно повећање са обзиром на то да је учешће старосне категорије у укупном становништву износило 13 одсто 1990. године. Словенци ће 2025. године са просеком од 47,4 године бити међу најстаријима у свету. Ово убрзано старење становништва које је прилично сиромашно јединствено је у транзиционим земљама, односно у региону источне Европе и бившег Совјетског Савеза.

Међутим, и у наредне две деценије наставиће се тренд убрзаног старења у овим земљама, што је последица пада наталитета и продужетка очекиваног животног века. Према демографској пројекцији становништва до 2050. године, коју је израдило Одељење Уједињених нација за економска и социјална питања, у овом  региону (сем Турске и Албаније) број становника ће бити мањи за око 23,5 милиона. Највећи апсолутни пад биће забележен у Русији, за њом ће следити Украјина и Румунија.

У периоду између 2000. и 2005. године једине земље света у којима је број становника мањи за више од 5.000 биле су бивше комунистичке земље, које пролазе кроз такозвану трећу транзицију из "црвеног у седо". Пољска ће у наредних пола века изгубити око 1,6 милиона од 38 милиона становника колико их сада има. У другим развијеним индустријским земљама, попут Француске, Италије и Јапана, број становника ће почети да се смањује 2010. године.

Ове демографске промене имаће утицај на економију будући да ће за две деценије старији од 65 година у просеку чинити од осам дo 10 одсто укупног становништва колико се очекује да ће их бити у Чешкој, Пољској и Словенији. У девет земаља региона стари са 65 и више година чиниће 2025. године између једне петине и једне четвртине укупног становништва.

Између 2000. и 2025. године земље у којима просечна старост већ износи више од 35 година (то је једна половина земаља у региону) имаће још израженије повећање, тако да ће просечна старост у Чешкој Републици износити 47 година, што је близу 50 година колико ће тај просек износити у Италији.