Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији 2,26 милиона стамбених зграда

У Србији 2,26 милиона стамбених зграда
„Београђанка” (Фото А. Васиљевић)

У Србији, према резултатима последњег пописа обављеног 2022. године, постоји 2.261.051 стамбена зграда, наводи се у данас објављеној публикацији „Стамбене зграде”, у којој Републички завод за статистику (РЗС) први пут објављује податке о територијалном распореду и основним карактеристикама стамбених зграда.

У структури стамбених зграда, према врсти, највише су заступљене породичне куће са једним станом, 87,7 одсто, затим породичне куће са два стана, 8,3 одсто, док је учешће зграда са три и више станова у укупном броју стамбених зграда 4,0 одсто. Посматрано према години изградње, највећи број стамбених зграда изграђен је од 1961. до 1980. године - 745.485 зграда.

У категорији најстаријих зграда, а то су оне које су изграђене пре 1919. године, има 59. 841 зграда и то највише у Војводини, 40.618, преноси Танјуг.

После 2000. године изграђено је 242.015 стамбених зграда, највише у Шумадији и Западној Србији, а најмање у Јужној и Источној Србији. Попис је показао да највише има зграда у којима су сви станови смештени у приземљу, пошто је укупно пописано 1,89 милиона приземних зграда или 84 одсто од укупног броја зграда.

Зграда са 10 и више спратова има 1.269, и оне су углавном сконцентрисане у Београду, где је оваквих зграда 720.

Огромна већина, односно 88,4 одсто или 1,99 милиона зграда је изграђено од опеке, бетона или камена, 141.495 од набоја, плетера или дасака, 79.719 од ћерпича а 41.372 зграде су изграђене од дрвета. Посматрано према регионима, највеће учешће зграда изграђених од черпића, набоја, плетера или дасака забележено је у Војводини, док их у Београдском региону има најмање и њихово учешће је готово занемарљиво.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.