Како неуметничко постаје уметничко

Панчево – „Темом „Мумификација” исказујем заинтересованост за тродимензионални објекат у људској форми. Сама идеја рада приликом израде скулптура заснива се на коришћењу одбачених, неуметничких, утилитарних предмета који су део наше свакодневице. Великом потрошњом и доступношћу предмета који се одбацују на дневном нивоу указујем на потрошачко друштво, конзумеризам, али и могућност рециклаже у сврху давања нових облика и вредности, мењајући окружење, намену и сврху одбаченог. Такође, базирам се на истраживању на који начин неуметничко постаје уметничко”, објашњава Александар Станојевић Кемпа, уметник који се поставком скулптура под називом „Мумификација”, самостално представља у Галерији савремене уметности Културног центра Панчева.

Овај уметник родом Параћинац, који тренутно живи и ради у Новом Саду, за свој досадашњи рад каже да га карактерише као истраживање и испитивање различитих стилова и техника кроз мотив портрета. То чини првенствено сликарским техникама, али и графичким, цртачким, као и вајарским методама, док заинтересованост за људски лик као тему развија још током студија. Даљим истраживањем, радом и напредовањем, фокус његовог интересовања постаје човеков производ, односно свакодневни употребни предмет који је искоришћен и који губитком своје сврхе постаје непожељан и одбачен.

Тако су радови изложени пред панчевачком публиком до 17. маја, при изради саме конструкције изведени у комбинованој техници. Уметник користи надоградњу (лепљење, причвршћивање) различитих материјала и облика (готових предмета), али и физичко деловање на облик (ломљење, кривљење). Овај начин формирања конструкције, напомиње, представља неисцрпни извор нових могућности и нових апстрахованих форми, обложених различитим тканинама, а сам приступ технике асоцира на египатску мумификацију тела човека.

Такође, колорит је значајан сегмент приказаног. Базиран је на коришћењу претежно интензивних нијанси различитих тонова, што, како објашњава, реферише на синтетичко и вештачко, али и на ново, у корист преобликовања обичног предмета у форму од естетске вредности. „Портрет, који је главни мотив овог опуса, симболично представља узрочника таложења отпада и главног конзумента, док махом монументалне димензије скулптура парирају одговорности обичног човека на планети”, објашњава Александар Станојевић Кемпа, који је на Академији уметности дипломирао сликарство, а тренутно је на мастер студијама.

Из уметничке биографије издваја и боравак у резиденцијалном пројекту „Summer Academy of Fine Arts” у Салцбургу, као и на размени студената у оквиру Еразмус програма на Факултету лепих уметности „Алонсо Кано” Универзитета у Гранади (Шпанија) 2017. године. Исте године постаје ментор и ликовни педагог Ђачке ликовне колоније на Грзи у Параћину. Члан СУЛУВ-а, Станојевић за собом има низ од 17 самосталних наступа и учешће на многим групним изложбама. Добитник је прве награде 44. Палете младих Ликовне галерије Културног центра Врбас, док од мноштва колективних изложби у иностранству издваја учешће на „Sculpture after sculpture” у Темишвару прошле године и „Art Market Budapest” 2022. године.