Други препород Кине

Групи новинара из земаља Централне и Источне Европи у посети кинеској провинцији Ђеђијанг у јуну 2015. локални функционери Кинеске комунистичке партије (ККП) су са поносом говорили о периоду када је тамо највиши руководилац био Си Ђинпинг, садашњи председник Народне Републике Кине. Време од 2002. до 2007. упамћено је по Сијевим реформама у привреди, друштву, култури и екологији провинције.

Ђеђијанг је сада једна од најразвијенијих кинеских провинција, као што и за њен главни град Ханџоу од давнина постоји изрека: „Рај на небу, Ханџоу на земљи.” Опет, Си Ћинпинга данас у НР Кини сматрају, заједно са Денг Сијаопингом (1904–1997), истакнутим реформатором.

Денг је својевремено имао, као и Си сада, задатак осавремењивања НР Кине, али су то спроводили у потпуно различитим условима. На почетку Денгових реформи и политике отварања НР Кине крајем седамдесетих, укупан друштвени производ (БДП) по становнику износио је само око 200 америчких долара. Политика реформи почела је практично од нуле.

У време избора Сија 2012. за генералног секретара Централног комитета ККП, Кина је постала друга највећа економија на свету, а БДП по глави становника био је око 6.000 долара. Но, уместо да почива на ловорикама претходника, Си је одлучно наставио реформе. „Лакши део посла је обављен на опште задовољство. Остале су тврде кости које је тешко жвакати”, рекао је Си.

Деценију касније, НР Кина је највећа привреда на свету сходно вашингтонским институцијама, Светској банци која мери БДП према паритету куповне моћи (ПКМ), и проценама раста из Међународног монетарног фонда. Уз то, по рачуници лондонског института Ворлд економикс, БДП Кине је у 2023. премашио онај Сједињених Америчких Држава за око 38 одсто. Узима се у обзир, уз ПКМ, и потцењеност кинеског БДП због застареле базне године, те процењени, значајан удео неформалне економије у НР Кини.

Истовремено, у међународној заједници се изазови више не могу решавати без НР Кине. То се односи на борбу против климатских промена, ублажавање дуга земаља глобалног Југа или решавање рата у Украјини, криза на Блиском истоку.

Си Ђинпинг је рођен јуна 1953. у револуционарној породици. Отац, Си Ђонгкун, био је цењени високи функционер ККП, блиски Денгов сарадник (и челник делегације ККП на 13. конгресу СКЈ 1986. у Београду). Учествовао је у формирању првих посебних економских зона у земљи, укључујући данас чувени осамнаестомилионски Шенжен.

Си је описујући оца као „човека који је свим срцем био посвећен кинеском народу”, рекао да га је то надахњивало и да је ишао његовим стопама. Си је једном казао: „Углавном ме занимају реформе и сродна питања.”

Денг је покренуо реформе верујући да НР Кина не може остати сиромашна. Сијева жеља за реформама такође је произашла из тежње кинеског народа за бољим животом.

Са 15 година, као „образован младић”, Си је на таласу Културне револуције послат из Пекинга у мало село Љенгђахе у сушном делу северозападне провинције Шанси, носећи са собом малу шивену торбу на којој му је мајка Ћи Син извезла кинеске знаке „мамино срце”. Си се у Љенгђахеу суочио са веома неудобним животом и глађу, због чега је као партијски секретар заговарао реформе. Ради побољшања животних услова сељана уведен је биогас, отваране су ковачнице и продавнице основних потрепштина.

Наредних пола века Си се пео готово свим нивоима партијске хијерархије. Као гувернер провинције Фуђијан спровео је реформу колективног поседовања шума, касније примењену широм земље. У Ђеђијангу је ради модернизације индустрије подржавао приватни бизнис и позивао пословне људе да се о важним питањима „директно” обраћају његовој канцеларији.

Током каријере Си је стекао велико искуство и постигао значајан успех. Са политичким успоном је јачао и његов углед реформатора.

Си Ђинпинг је изабран на највишу партијску функцију крајем 2012. (затим 2017. и 2022), као прва личност на том положају рођена после оснивања НР Кине 1949. године. Тада је изјавио да је главни задатак партије и народа да до 2049. претворе Кину у велику савремену социјалистичку државу у сваком погледу и национално обновљење остваре на свим пољима.

Пре 11 и по година, када је Си Ђинпинг први пут изабран за председника државе, говорио је о „кинеском сну”. Сан је да домовина буде напредна и снажна, нација подмлађена, а Кинезима буде обезбеђен срећан живот. На том путу се Трећа пленарна седница ЦК КПК, сазвана 2013. под Сијевим вођством, сматра важном прекретницом, попут Треће пленарне седнице ЦК КПК 1978, којом је почела епоха реформе и отварања НР Кине.

На седници је Си навео низ изазова са којима се НР Кина суочава у развоју, укључујући корупцију, непостојану привреду и еколошке проблеме. Нагласио је да „кључ за решавање ових проблема лежи у продубљивању реформи”.

Без преседана по обиму и интензитету, реформе у Сијево време су обухватиле економску, политичку, културну, социјалну, еколошку сферу, партијску изградњу, све што се тиче свакодневног живота људи. Ради тога је реализовано више од 2.000 планова реформи.

Током протекле деценије, у Кини под Сијевим вођством реформе су свеобухватно продубљиване и земља је доживела системске и темељне преображаје у многим областима. Од теоријског развоја до решавања проблема специфичних за велику политичку странку (ККП има преко 98 милиона чланова у 4,9 милиона партијских ћелија, а Лига младих комуниста Кине, као предворје ККП, преко 74 милиона) и од унапређења реформи институционалног и система управљања до обезбеђивања квалитетног привредног развоја.

Кинеско друштво је сведок историјских промена. На почетку Сијевих реформи је око 100 милиона Кинеза на селу живело испод границе сиромаштва, са годишњим приходом од 2.300 јуана (око 366 америчких долара). Данас је апсолутно сиромаштво превазиђено. У најсиромашнијим провинцијама се села повезују асфалтираним путевима, а мостови и тунели премошћују планине.

Кина је створила највећи систем социјалне заштите на свету, а просечан животни век становништва порастао је са 74,8 на 78,2 године. Настала је највећа група људи у свету са средњим приходима, од преко 400 милиона припадника.

На 100. годишњицу оснивања ККП 2021. остварен је први вековни циљ партије, друштво умереног напретка за 1,4 милијарде људи.

Кина се стално развија и јача у целини. Са 133,5 билиона јуана (18,5 билиона америчких долара, процена за 2024) привреда је више него удвостручена. Просечан годишњи економски раст у последњој деценији био је 6,2 процента, више него двоструко изнад глобалног просека. БДП по глави становника удвостручен је на преко 13.000 америчких долара.

Захваљујући реформским мерама, yдео Кине у светској економији порастао је са 11,3 одсто у 2012. на 18,5 у 2022. Ојачао је и статус земље главног покретача глобалног економског раста са доприносом, по Ворлд економиксу, од 32 одсто, у поређењу са оним САД од 9,7 одсто.

Био је то и период озбиљних искушења. Пандемија ковида 19, трговински рат са САД и притисак на привредни раст створили су препреке развоју Кине и били тест моћи Сија и ККП. Но, усред свеобухватних реформи спроведених у последњој деценији, председник Си води Кину са већом сигурношћу ка будућој модернизацији, јер социјалистички систем земље са кинеским карактеристикама постаје све развијенији.

*Новинар