Плава торба сиве боје

Коначно је у ЦГ долетео крунски сведок, са плавом торбом или без ње? Ма пуна као шипак, сивила по бившег премијера. Директно из Лондона у Подгорицу је слетео Душко Кнежевић, председник Атлас групе, представник крупног капитала. Али Душко Капиталац је овог пута сведок у материјалним доказима које ће изручити на сто тужилаштва, па је питање дана кад ће против бившег председника, премијера и лошег студента, који је ужасно владао готово 30 година, бити поднета тужба. И не радујем се ничијем злу, али Ђукановића ми није жао. Из више разлога од којих су два кључна. Први је ванредна журба да се донесе срамна одлука о признавању тзв. независне државе Косово. А други је много комплекснији, погубнији и далекосежнији за Црногорско друштво. Ђукановић је искључиви кривац за стварање накарадног амбијента у ком су неморал, сервилност, денунцирање и немање врлине, били препорука за партијска и свака друга намештења. И онда је на нивоу сатире било небројено много особа на разним функцијама у тој држави. Владали су лоши ђаци, понављачи, иманентно очајном студенту економског факултета, Ђукановићу, чији просек оцена је био једва преко шест. Ваљаност карактера у Ђукановићевој ЦГ је била све осим пожељна, зато је ЦГ уназађена. И све до сада је било тако, и Ђукановић је био прилично релаксиран, уздајући се, без покрића, у инострану подршку. Доласком крунског сведока у ЦГ јасно је као дан да од те подршке нема ни трага. Ђукановић се унервозио јер је схватио да је у шаху. Извесно је да Кнежевић не би дошао из Лондона у ком је био слободан грађанин, да робија у ЦГ. Имао је гаранције иностраног фактора. Извесније је још да ће испричати много тога у вези непочинстава бившег премијера, која ће га довести пред лице правде. Спреман да устврдим да у историји политике, у региону макар, на власти није био већи незнавеник. Тридесет година је „мудро” ћутао, а кад се оглашавао, читао је шта му напише невешта пи-ар служба. Бирао је према себи. Уколико је пао са власти почео је да прича. Да помиње одлазак у шуму!? Да проси за време да се обрати јавности, било где, па и на једној Сарајевској телевизији која је апсолутно антисрпска. Узалуд. На његову жалост, или на срећу, близу је дан кад ће отићи, али не у шуму, него тамо где је наопаким деловањем одавно заслужио. Тамо где га чекају многи партијски другови, да играју домине. Не љути се човече. Монопола без.

Писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa