Батеријски пасош за еколошке популисте

Садашњи тренутак је историјски турбулентан. И узгредан осврт на савремени политички тренутак показује његову прожетост бројним тензијама, како оним локалним, тако и глобалним.

Поред сложене геополитичке динамике у региону, Европи и шире, економско-енергетски и научнотехнолошки процеси, недвосмислено остварују учинак на рад сваке светске владе, па и нове српске владе.

Зелена транзиција, тачније прелазак са фосилних горива на друге обновљиве изворе енергије, један је од процеса који неминовно представљају цивилизацијски искорак у бољу будућност света, под минималном претпоставком избегавања нуклеарног разрешења глобалних историјско-политичких противречности у односима великих сила.

Место Србије у процесу зелене транзиције несумњиво постоји, и њега треба тражити у примени иновативних технологија, коришћењу природних ресурса уз минимализацију ризика по животну средину.

Посебно важна за Србију јесте област рударства, прецизније речено, рударење критичних сировина и минерала. Рудна богатства Србије су довољна за значајан просперитет државе, друштва и сваког грађанина и грађанке ове земље. Ово важи, посебно уколико се рударење ретких руда, попут литијума и бората, повеже са привредно-технолошким процесима, као што су изградња фабрике јонско-литијумских батерија и покретање индустрије електричних аутомобила на тлу наше земље.

Деблокада пројекта „Јадар” рударске компаније „Рио Тинто” једно је од најосетљивијих питања за нову Владу Србије. Политичка контроверзност овог питања потиче из сфере јавног мњења битне за легитимитет одлука власти.

На широј спољнополитичкој, економској и научној равни јасно је да много тога говори у прилог брзој одлуци у прилог наставку сарадње државе Србије и компаније „Рио Тинто”. Септембра прошле године, Србија је потписала Меморандум о сарадњи са ЕУ у области критичних сировина и минерала. Улазак у мрежу сарадника ЕУ, прилика је за нашу земљу да интензивира односе и постане битан партнер ЕУ процесу зелене транзиције која се неминовно догађа. Уз то, наша земља би била укључена у европске асоцијације за производњу јонско-литијумских батерија, што је важно за укупни научнотехнолошки и економски развој земље имајући у виду технолошку корисност батерија у савременом свету. Област критичних сировина и минерала важан је део европске стратегија раста за западни Балкан, чиме се потцртава да се западни Балкан, самим тим и Србија, сматра важним делом европском геоекономског простора у области напредних технологија и индустрија.

Пројекат „Јадар” је директна страна инвестиција у нашу привреду. Компанија „Рио Тинто” намерава да у изградњу рудника уложи преко две милијарде долара, отвори преко 3.000 радних места, са минималном почетном платом од хиљаду евра.

Рачуници око изградње рудника треба додати и око 300 милиона евра које би основу набавки за процес рударења и прераде руде, компанија утрошила на послове са добављачима и радницима у Србији.

Добит државе од рудне ренте била би око 180 милиона, док би сама локална заједница зарадила око 24 милиона евра уз додатну донацију компаније „Рио Тинто” за културне, спортске и еколошке активности локалне заједнице у вредности од пет милиона евра.

Упоредо са отварањем рудника, имајући у виду потенцијал да се ископава 58.000 тона литијум-карбоната и борне киселине годишње следећих 40 година, отворила би се перспектива отварањем гигафабрике јонско-литијумских батерија. У Србији, постоји већ једна фабрика јонско-литијумских фабрика у Суботици, а у плану је отварање фабрике словачког „Инобата” у Ђуприји, која би имала потенцијал да произведе довољно батерија за индустрију електричних аутомобила и електронских уређаја.

У почетној фази фабрика јонско-литијумских батерија из Србије снабдевала би фабрику аутомобила „Стелантис”, која у Крагујевцу планира да отпочне производњу „фијата панда” на електрични погон. Уколико Србија постане привлачно и кредибилно место за индустрију батерија, не треба искључити и нове инвестиције у ту грану индустрије.

Пројекат „Јадар” први је и нужни део ланца повезивања савремене индустрије батерија и електричних аутомобила. Околност да се у Србији експлоатише и прерађује руда, користи за производњу батерија и уграђује у аутомобиле који се склапају у Србији, руши паралелу о Србији и литијуму и Конгу и дијамантима, којом се често неодговорно напада пројекат „Јадар”.

Аргумент против овог пројекта по правилу се тражи у еколошкој сфери. Пројекат је, како сугеришу еколози свих боја, опасан по ваздух, воду и земљу, а самим тим становништво и остатак биодиверзитета у лозничком крају. Теза еколошких популиста илуструје се апокалиптичним сценаријима у случају отварања рудника.

Пропагандни жар еколошких популиста толико је јак да превиђа чињенице везане за процес отварања рудника литијума. Прво, нема отварања рудника литијума и бората у Горњим Недељицама уколико се не усвоји студија утицаја на животну средину рудника „Рио Тинта”, која би била усклађена са позитивно-правним прописима Републике Србије и европским еколошким стандардима који су најстрожи у свету.

Једнако тако, у ЕУ, постоји тзв. батеријски пасош, тачније сертификат којим се потврђује да батерија одређеног произвођача садржи хемијске компоненте које су добијене на еколошки исправан начин према највишим стандардима ЕУ.

Конкретно, ако власник рудника, у овом случају „Рио Тинто”, не експлоатише литијум и борате по стандардима ЕУ, произвођачи на тлу Европе неће купити литијум и борате од њих. Дакле, сам инвеститор, конкретно „Рио Тинто”, нема разлога да литијум и борате експлоатише на еколошки неприхватљив начин, јер не може да прода свој производ захтевним европским пословним партнерима.

При доношењу важних одлука некада треба учити из искуства других успешнијих народа и држава.

Суседна Мађарска, држава која је просперитетнија од Србије, већ има и фабрике батерија и електричних аутомобила, али нема ни литијум ни борате. Србија има литијума довољно и много за сопствени развој. Мађари су отварањем фабрика литијумских батерија и електричних аутомобила, отворили и економске, али и образовно-технолошке перспективе. У случају рударења литијума, не би згорег било угледати се на њих. Спојили су два глобална ривала у светској ауто-индустрији – BMW у Дебрецину и кинески BYD у Сегедину, близу границе са Србијом.

У погледу рударења литијума, треба имати у виду следеће, што је Србија суштински економско-технолошки више повезана са ЕУ, ризици се на другим пољима, посебно безбедносно-политичком, смањују. Једноставно речено, нема интереса да се изазива нестабилност и немир тамо где постоји економски интерес за сарадњу.

Нова Влада Србије је на раскршћу по питању пројекта „Јадар”. Она бира између развојне шансе која почива ефикасном и социјално, посебно еколошки одговорном коришћењу природног богатства и одбацивању пројекта „Јадар” и својеврсном тихом „повлађивању” наталоженим медијско-политичким мистификацијама које прати вишак пропаганде, мањак визије и социјалне одговорности.

Избор је само на први поглед лак. Отпор и инерција су део људске природе и политичких одлука, можда чешће него разумна одлучност и смело подношење ризика.

Стога, за рационалност и одговорност, и разуме се, исконску посвећеност напретку државе, треба се изборити у тешким и неизвесним временима.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa