У Европској унији победио би Обама

Брисел – Када би грађани Европске уније имали право гласа на предстојећим изборима за председника САД, они би, судећи према анкетама и истраживањима јавног мњења, глатко изабрали Барака Обаму. Убедљиву победу Обаме на „изборима у ЕУ” са чак 69 одсто освојених гласова предвидела је и немачка фондација „Маршал”.

Према њиховим подацима, Европљани из уније 27 држава очекују да би Обама унапредио партнерски однос између ЕУ и САД, пре свега у решавању глобалних криза и проблема.

Званичници ЕУ у складу са дипломатском праксом не желе јавно да прогнозирају исход избора са друге стране Атлантика, али већ се прочуло да су министри спољних послова на последњем заседању ставили хартије са именом свог фаворита у коверте које ће отворити када буде озваничено ко је нови председник Америке.

Велика очекивања Уније од будућег председника САД недвосмислено је потврдио Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, када је током недавне посете Харварду прочитао писмо на пет страница адресирано на будућег америчког председника. Он је том приликом подсетио да је ЕУ глобални играч и природни савезник САД, али је позвао на нови мултилатерализам рекавши да је то не само пожељно већ и неопходно.

„Ако од вас тражим да више слушате и радите са ЕУ на питањима мира и безбедности, то је због тога што је ЕУ учинила много последњих година да би постала вредна слушања. У овим временима неизвесности Европској унији су потребне Сједињене Америчке Државе, и да, САД је потребна ЕУ више него икада”, казао је поред осталог Барозо.

Тај нови начин сарадње на који је позвао Барозо могао би значити да ЕУ не жели да благосиља америчку улогу неприкосновеног светског лидера који се и даље неће обазирати на гласове који долазе из других делова света. То лидерство се ионако налази у проблематичној фази после ширења глобалне финансијске кризе и летошњих сукоба у Грузији, а ти догађаји причинили су велику штету управо Европској унији. Извесно је такође да ЕУ не жели да САД буду препрека успостављању партнерских односа са Русијом.

„Време је за хладне главе, а не за хладни рат”, поручио је председник Европске комисије.

Оно на чему ће ЕУ сигурно и даље непромењено тежити у односима са Вашингтоном је заједничка борба против радикалног тероризма и климатских промена, али и координисање економије и финансијског система. 

Генерално, званичници ЕУ и НАТО-а не очекују да ће се ишта драстично променити у спољној политици САД, без обзира на то ко ће се уселити у Белу кућу.

Неименовани званичник НАТО-а наводи да неколико отворених питања у оквиру Алијансе чекају на избор новог председника САД. Међу њима доминирају даље проширење војног савеза и решење проблема Грузије и Украјине, као и судбина ракетног штита о којем постоји билатерални договор САД са Чешком и Пољском. ЕУ чланице НАТО-а би наводно желеле да штит обухвати целу Унију.

Са новим америчким председником на дневни ред би требало да дође и питање будуће улоге НАТО-а на Блиском истоку.

Ако победник на изборима буде Џон Мекејн, нико у Бриселу неће жалити због тога, јер он је овде стари знанац из времена када је био сенатор. И одличан познавалац европских прилика, за којег се верује да би снажно подржао проширење Уније и НАТО-а. Он би свакако волео да види Турску у ЕУ, кажу упућени.

Иако Обама никада званично није посетио Брисел, познато је да ће његов потпредседник бити Џо Бајден који се често сусретао са европским лидерима док је био шеф Спољнополитичког одбора Сената. То је довољна гаранција да са Обамом неће бити неспоразума, сматрају у Бриселу уздајући се још у појединце из Клинтонове администрације које ће нови демократски председник, ако буде изабран, прикључити свом тиму. 

Будући односи ЕУ и САД биће предмет дебате у Европском парламенту (ЕП ) 12. новембра. Тема дебате биће утицај председничких избора у Америци на спољну политику, климатске промене и међународну безбедност. Заседању ЕП претходиће једна заиста лепа вест, да Џорџ Буш више није председник САД.