Велики улог Средњег запада

Од нашег специјалног извештача
Кент, Охајо – Са три посла која је морала да прихвати за време председника Џорџа Буша, Холи Соуенштајн више не верује у то да републиканци умеју да баратају економијом. Такође, сумња да ће ускоро њен одлазак лекару бити јефтинији чак и кад би демократе реформисале систем здравственог осигурања.

Првима даје за право да држава не би требало да се превише меша у друштво, али је другима ближа када је реч о правима на абортус и једнополне бракове.

Холи Соуенштајн (28) из Стоуа у округу Самит један је од оних грађана Охаја на које рачунају обе стране на предстојећим председничким изборима у Америци. Не би јој било страно да заокружи било које од два имена на гласачком листићу, али можда баш одлучи да не гласа ни за једног.

– Можда је најбоље не излазити на изборе јер председник никада не испуни ни трећину од онога што је обећао као кандидат – каже Холи Соуенштајн, новинарка која сада ради за три новине у округу, а доскора је радила и у једној осигуравајућој компанији.

Овакав став никако не би волели да чују председнички кандидати демократа Барак Обама и републиканац Џон Мекејн којима је само један глас више од конкурента потребан да би освојили свих 20 електорских гласова у Охају, веома потребних за освајање Беле куће. Свесни да се битке не воде на већ освојеним територијама, кандидати не држе митинге у државама које су сигурно демократске, односно републиканске, већ долазе у Охајо, чији су гласови одлучили победника на прошлим изборима.

Штабови се толико труде да се њихов глас чује у Охају да у случајевима када двојица кандидата не могу лично да се појаве, овде шаљу њихове супруге или доскорашње противнике. Синди Мекејн, супруга сенатора из Аризоне, недавно је боравила у Колумбусу, а Хилари Клинтон је у Акрону одржала митинг подршке Бараку Обами.

Акрон је иначе центар округа Самит у коме су волонтери обе главне партије у САД веома активни. Они обилазе домове у округу на североистоку Охаја и разговарају са грађанима, убеђујући их да обавезно изађу на изборе. Организују вечере и дружења у природи током којих појашњавају зашто треба гласати баш за њиховог кандидата.

Један од оних које штаб демократа непрестано зове и подсећа да 4. новембра искористи своје грађанско право је Пет Пајт (21), продавац у „Епловој” радњи у Акрону. Он још није сигуран хоће ли изаћи на изборе, али ће, ако изађе, гласати за Обаму.

– Подржавам га када каже да новац који трошимо у Ираку можемо паметније да уложимо код куће, у побољшање очајног система здравственог осигурања – објашњава Пајт, управо прекинувши телефонски разговор са још једним волонтером из Обамине кампање.

Стекао је утисак да демократски сенатор из Илиноиса „разуме проблеме са којима се носе Американци, посебно средњи слој”.

Осим неодлучних кандидата, Охајо је „свинг” држава и због готово подједнаког броја либералних гласача у урбаним и конзервативних гласача у руралним срединама. Два супротстављена тима при том не објављују рат за добијање нових, већ за охрабривање старих бирача да 4. новембра прошетају до бирачког места макар била и провала облака.

Мери Беднар (41), члан Градског већа града Стоу, више пута је људима из штаба Џона Мекејна рекла да имају њен глас, али је они свакодневно зову и подсећају да гласа. У њеном дворишту стоји знак „Мекејн”, а у кући налепнице и постери са његовим ликом.

– Брине ме што Америка не користи своје изворе енергије, већ зависи од Блиског истока. Мислим да ће Мекејн, за разлику од Обаме, умети да реши овај велики проблем – објашњава Беднар.

На последњих 11 избора није се догодило да се кандидат пресели у Белу кућу а да му кофери нису спаковани управо у Охају. Да би освојио Вашингтон, будући председник је прво морао да тријумфује у овој држави Средњег запада. Како су показала последња истраживања, Обама ће славити у Охају са осам одсто гласова више од конкурента. ТВ програм је стално испресецан рекламама које плаћа Обамин штаб. Његови волонтери куцају на врата грађана и објашњавају његов програм.

(/slika2)Тим Блер (49), власник агенције за некретнине у округу Самит, овај пут је чврсто на страни републиканаца мада је раније гласао и за њихове противнике.

– Обама је премлад да би био шеф оружаних снага, а за мене је безбедност Америке на првом месту. Уосталом, он је мистерија. Питам се ко стоји иза њега. Ко му је плаћао скупе школе на Хавајима, а онда студије на Харварду? – сумњичав је Блер.

У његовој канцеларији све је мање правих купаца некретнина, јер Америку дрма криза хипотекарног тржишта. Блер, нажалост, има више времена да размишља о кандидатима него икада раније.

Он објашњава да је у прошлости знао да гласа за демократе јер се са републиканцима никако није слагао у неким стварима. Као што се данас не слаже са председником Џорџом Бушом који је наменио 700 милијарди долара пропалим компанијама на Волстриту.

– Па то је као да бацате један појас за спасавање целом „Титанику”– додаје Блер.

Ипак, Блер није задовољан ни Обамом. Демократски кандидат нема искуства у извршној власти, сматра Блер, посебно не у међународним односима. Док на ТВ-упрати причу о одушевљењу које је Обама изазвао у свету, Блер одмахује руком и врти главом.

– Зашто све те европске земље, Немачка и Француска пре свих, желе да Обама победи у САД? – успут коментарише. – Да би оне оствариле свој наум у односима са Америком... А ја хоћу да Америка и даље штити моје интересе у свету – каже Блер.

Јелена Стевановић

---------------------------------------------

Харизматични противник рата у Ираку

Барак Обама већ је осигурао своје место у историји као први Афроамериканац који се изборио за председничку номинацију једне од две водеће странке САД. Штавише, Обама је то успео невероватном брзином уз идеју да се америчка политика може и мора водити на сасвим други начин.

Обама је рођен 4. августа 1961, у Хонолулуу, на Хавајима, од мајке Американке и оца Кенијца, који су се упознали на часовима руског језика а у току студија на Хавајском универзитету и венчали.После студија, запошљава се као адвокат, а ради и као предавач уставног права на Чикашком универзитету. Ожењен је с Мишел, с којом има две кћерке.

Његов мултикултурални поглед на свет постао је главна карактеристика његове политичке биографије.Иако је само 11 година активно у политици, што је по америчким стандардима премало да би се нашао пред вратима Беле куће, Обама је доживео метеорски успон и постао национална политичка звезда.

Од 1997. до 2004. године био је члан Сената државе Илиноис, а као члан Демократске странке изабран је у амерички Сенат 2004. године, где је био члан здравственог комитета, комитета за образовање, комитета за рад и пензије, као и комитета за спољне послове. Победом над републиканским кандидатом за сенатора из Илиноиса, Обама је постигао први већи политички успех јер је освојио чак 70 одсто гласова, пре свега привукавши пажњу харизматичним наступима, политичким идеализмом и посвећеношћу људским правима.

Обамин политички ангажман обележава борба против, како је рекао, „глупог рата” против Ирака, тако да је 2002. године са Џесијем Џексоном учествовао на антиратним протестима, док је тада већина његових партијских колега и већина јавности одобравала ратну политику Џорџа Буша. Осим тога, Обама је један од малобројних америчких политичара који је отворено позвао на веће ангажовање у спречавању геноцида у Дарфуру.

Гледајући га данас како покреће масе баршунастим гласом и ритмичним говором, мало ко би поверовао да је своје слушаоце само неколико година раније доводио до бескрајне досаде.

Уз ову „школу”, али и подршку политичких саветодаваца и ментора од којих су многи и дан-данас уз њега, постаје опетамерички сенатор афричког порекла. Упркос политичком идеализму, Обама је, по свему судећи, и веома вешт у политичком балансирању, како у Чикагу, тако и у Вашингтону, јер без велике сналажљивости немогуће је опстати на клизавом политичком терену САД.

Н. Радичевић