Миграције у жижи актуелности

Израз „Знање је моћ” први су употребили филозофи у 16. веку. У време савремених вести, веб-завера и софистицираних политичких наратива, то је релевантно као и увек. Миграције, као саставни део људске историје, често су у сенци сензационализованих наратива. Међутим, стварност је много нијансиранија од онога што наслови штампаних медија сугеришу. Већина миграција је редовна, сигурна и регионално фокусирана, директно повезана с могућностима и средствима за живот. Ипак, дезинформације и политизација замаглили су јавни дискурс, а то захтева јасан и тачан приказ динамике миграција.

Генерална директорка Међународне организације за миграције при УН Ејми Поуп званично је 7. маја објавила Извештај о светским миграцијама за 2024. годину, који „помаже да се демистификује сложеност људске мобилности путем података и анализа заснованих на доказима”, рекавши притом и да је „у свету који се бори с неизвесношћу разумевање динамике миграција од суштинског значаја за информисано доношење одлука и ефикасне политичке одговоре... на дуготрајне трендове и нове изазове”. Извештај открива знатне промене у глобалним миграционим обрасцима, укључујући рекордан број расељених људи и знатно повећање међународних мигрантских дознака.

То је, у односу на 2000. годину, пораст броја међународних миграната на глобалном нивоу (за око 87 одсто), али још упадљивије, пораст броја избеглица (за око 250 одсто) и интерно расељених лица (за 340 одсто), Тренутна процена Уједињених нација је да у свету има око 281 милион међународних миграната, што је једнако 3,6 одсто светске популације. Али све већи број људи је расељен, унутар и ван земље порекла, због сукоба, насиља, политичке или економске нестабилности, као и климатских промена и других катастрофа. У 2022. години у свету је било 117 милиона расељених, а интерно расељених 71,2 милиона. Број тражилаца азила порастао је са 4,1 милион у 2020. на 5,4 милиона у 2022. години, што је повећање више од 30 одсто.

Наиме, у последње две године дошло је до великих миграција и расељавања које су изазвали велике тешкоће и трауме, као и губитак живота. Поред сукоба у Украјини и Гази, милиони људи су расељени због сукоба унутар и/или из Сиријске Арапске Републике, Јемена, Централноафричке Републике, Демократске Републике Конго, Судана, Етиопије и Мјанмара. Било је и расељавања великих размера изазваних климатским и временским непогодама у многим деловима света 2022. и 2023. године, укључујући Пакистан, Филипине, Кину, Индију, Бангладеш, Бразил и Колумбију. У фебруару 2023. југоисточна Турска и северна Сиријска Арапска Република доживеле су снажне земљотресе, што је резултирало са више од 50.000 смртних случајева. Процењује се да је 2,7 милиона људи било расељено у Турској, а многи су остали без крова над главом у Сиријској Арапској Републици.

Поред тога, МОМ је приметила да су између 2000. и 2022. године дознаке миграната у матичне државе порасле за 650 одсто, са 128 на 831 милијарду долара. Штавише, већину трансфера, који су износили 647 милијарди, извршили су мигранти с ниским или средњим примањима. Нажалост, стручњаци Светске банке указују да је цена трансфера остала на двоструко вишем нивоу од проглашених Миленијумских циљева одрживог развоја (три одсто).

Најзначајнија веза између миграције и безбедности односи се на безбедност самих миграната. Рањивост миграната током читавог миграционог циклуса евидентна је у свим фазама и у широком спектру манифестација: пре поласка, током транзита, уласка, боравка и повратка. Политике потенцијално могу да побољшају људску безбедност за мигранте и заједнице, бавећи се међународним, регионалним, националним и субнационалним политичким разматрањима. Без обзира на то, не постоји јединствен приступ политици побољшања људске безбедности, јер зависи од специфичних изазова и начина на који се они манифестују. Стога власти на више нивоа и недржавни актери морају активно да развијају, спроводе и креирају решења која олакшавају приступ људској безбедности.

Владимир Гречић,
редовни професор Економског факултета у пензији