Може ли се заиста без угља

Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Италија, Француска, Јапан, Немачка и Канада постигле су споразум о укидању употребе угља за производњу електричне енергије до 2035. године, али портал ОилПрajc.ком сматра да је тај циљ тешко остварив. Угаљ као извор производње енергије у економијама Г7 чинио је око 15 одсто енергетског микса. Портал пише да се може показати да је циљ групе теже остварив за неке од чланица Г7 – као што су Немачка и Јапан, које су подмиривале 25 и 29 одсто потреба за електричном енергијом из угља. И зато споразум има кваку, преноси Билтен Националног нафтног комитета.

Не постоји реалан начин на који би ветар, соларна енергија, па чак и нова нуклеарна енергија, могли у потпуности заменити изгубљени капацитет угља. Ветар и соларни производни капацитети нису константни извори, а то је један од разлога за континуирану потражњу за угљоводоницима. Можда најбољи доказ ове чињенице била је прошлогодишња одлука Немачке да затвори ветроелектрану како би проширила рудник угља с циљем повећања производње енергије. У међувремену, за изградњу нове нуклеарне електране потребне су године, будући да је тренд малих модуларних реактора недавно изгубио снагу, остављајући старомодне велике реакторе као једину испробану и тестирану врсту нуклеарне електране. Потражња за гасом би, дакле, скочила како би задовољила нагли пораст потражње из Г7, понављајући оно што се догодило са Европом и Азијом 2022. године, али у већим и вероватно трајнијим размерама.

Дакле, неизвесно је да ли ће Г7 моћи у потпуности да се одрекне угља – чак је и Велика Британија, која производи само мали део своје електричне енергије из угља, морала поново отворити електрану током периода ниске производње енергије ветра. Али чак и ако то ураде, то оставља остатак света, који би почео користити више угља, не само зато што би постао још јефтинији. Нето ефекат одустајања од угља Г7, ако се икада оствари, могао би заправо повећати глобалне емисије, констатује, ОилПрајс.ком.