До породичне пензије без решења о наслеђивању

Од почетка ове године за све оне који су остали без својих драгих који су имали право на пензију важе нова правила. Наиме, износ пензије који припада преминулом пензионеру не рачуна се више до дана смрти, већ до краја месеца у коме је смрт наступила. Овакав начин обрачуна већ је постао уобичајен у многим европским државама, а у Србији се примењује од јануара, истичу у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО).

Тако да наследници сада могу да рачунају да се за последњи месец живота припадајући износ не рачуна сразмерно до дана смрти, већ последња пензија, као и евентуалне новчане накнаде, припада у целокупном износу. Како би чланови породице преминулог пензионера могли да наследе неисплаћен износ, потребно је да од пензијског фонда затраже издавање потврде о припадајућим а неисплаћеним износима пензије и новчане накнаде. Ово је уједно и прилика за проверу да ли је фонд обавештен о смрти, напомињу у ПИО.

Потврда коју издаје фонд се затим користи у оставинском поступку, како би се ови износи приписали имовини умрлог која је предмет наслеђивања. Уз правоснажно решење о наслеђивању, лица која су одређена као наследници могу од фонда да затраже исплату неисплаћених износа на свој рачун, у делу који им је одређен. Истовремено, онај ко сноси трошкове сахране има могућност да поднесе захтев за накнаду погребних трошкова. Уз захтев се обавезно прилаже рачун за погребне услуге и опрему на коме је наведено име и презиме особе која је сносила трошкове, као и податак о банковном рачуну на који треба исплатити накнаду.

За 2024. годину, кажу у пензијском фонду, накнада погребних трошкова одређена је у износу од 68.863 динара. Износ накнаде се не разликује без обзира на то да ли је умрли пензионер припадао категорији осигураника запослених, самосталних делатности или пољопривредника.

У случају да је преминули пензионер имао пребивалиште или стални боравак ван Србије, накнада се исплаћује под условима предвиђеним међународним споразумом о социјалном осигурању, а уколико са државом у којој је пензионер живео не постоји споразум о социјалном осигурању, онда је услов за исплату накнаде реципроцитет и цени се у сваком појединачном случају. У пракси, околност да је преминули пензионер имао пребивалиште или стални боравак ван Србије најчешћа је код корисника који живе у некој од држава насталих на простору СФРЈ, а ту је ситуација уједначена – међународни споразуми условљавају исплату накнаде чињеницом да та накнада није већ остварена код иностраног носиоца осигурања.

Из тог разлога, од држава чији прописи предвиђају накнаду погребних трошкова пре исплате накнаде у Србији потребно је прибавити потврду да таква накнада није већ исплаћена, а то чини пензијски фонд по службеној дужности.

Поред наведених права која се не односе на остваривање права на пензију, по смрти корисника инвалидске, односно старосне пензије, чланови породице могу да остваре право на породичну пензију, под условима уређеним Законом о пензијском и инвалидском осигурању. Овде је важно нагласити да измена у погледу обрачуна припадајуће пензије умрлог утиче и на право на породичну пензију.

Наиме, до краја 2023. године је то право припадало од првог дана након смрти пензионера. Пошто се од 2024. године пензија умрлом исплаћује за цео месец у ком је преминуо, право на породичну пензију чланови породице остварују од првог дана наредног месеца. На пример, уколико је пензионер умро средином априла, њему припада цео месечни износ за април, а члановима породице се породична пензија утврђује од 1. маја.

У Фонду ПИО напомињу да право на породичну пензију нема везе са наслеђивањем. То што неко лице јесте или није одређено као наследник не значи да има или нема право на породичну пензију. То, наравно, истовремено значи и да за подношење захтева за породичну пензију није потребно решење о наслеђивању.