Вишеспратницама није место у центру Суботице

Суботица – У стрoгом центру Суботице, на неколико десетина метара од Градске куће, тренутно се градe три вишеспратнице, од којих ће две бити стамбене зграде, а једна је хотел од 12 спратова.

То више неће бити случај – најављује Балаж Сич, директор Међуопштинског завода за заштиту споменика културе, који каже да им је у плану хоризонтално ширење зоне заштите центра града.

Након што је Улица браће Радић, кроз чију културно-историјску целину се чува наслеђе градње и изгледа града од 18. века наовамо, план је да се на сличан начин заштите и улице у зони два, центра града.

„Заштита попут оне која је одлуком владе донета за Улицу браће Радића биће настављена у улицама Франкопанској, Толстојевој и Хенриха Сјенкијевича. У овим улицама, које спадају у најстарије делове Суботице, здања су подизале чувене архитекте и наш следећи корак је да се зона заштите вертикално прошири”, каже Сич.

Према његовим речима, очување историјских слојева и амбијенталних целина јавни је интерес Суботице. „Нико наш град не посећује да би видео како су лепе зграде у насељу Прозивка, већ управо да би видели те историјске слојеве. Европске градове посећујемо јер желимо да видимо лепоте старог града, ако то у Суботици изгубимо, изгубићемо и туристе. То је тај јавни интерес, на који грађани често забораве. Треба рећи и да је заштита споменика културе од 80-тих година прошлог века заузела становиште да ако је зграда рушевина не значи да је треба срушити, већ да је треба обновити”, каже Сич.

Због становишта да је лакше рушити него обновити настао је и спор око уређења Улице Петра Драпшина, или по некадашњем називу Гомбошког сокака у центру града. Некадашња занатска улица све теже се носи са својом историјском залеђином, али и притиском инвеститора да и овде подигну нове зграде. У бурној расправи пре три године одбијен је предлог плана детаљне регулације за ову улицу у којој је требало бити срушено 55 објеката. Савез војвођанских Мађара, као коалициони партнер у власти, тада је оштро иступио против таквог плана, а сада се најављује да би ускоро нови план, који ће уважавати посебност једне од најстаријих градских улица, ускоро могао бити пред одборницима у новом скупштинском сазиву.

 „За СВМ је битно да се градитељско наслеђе очува и сачува, то је наша компаративна предност, нисмо против развоја, али зна се где се граде вишеспратнице. Нови план детаљне регулације сачуваће објекте у Улици Петра Драпшина, неће бити онемогућен развој, али ће се на овај део града, који је део строгог центра, гледати као на културно-историјску целину, где се чува амбијент, а не само појединачни објекти”, каже др Балинт Пастор, председник Скупштине града.

Према његовим речима, већ су прикупљена искуства из околних државе, Румуније, Хрватске и Мађарске, а посебно из града Секешфехервара (Стони Београд), који имају одличну праксу сарадње са грађанима како би им и финансијски помогли да обнове грађевине у заштићеним зонама.

„Први корак је био да се улица сачува, да се не ради о томе да ли је грађевина вредна са аспекта споменика културе, већ гледати као амбијенталну целину. Наредни потез је да се она оживи, и не треба ново измишљати, већ погледајмо како функционише Скадарска улица у Београду, или улице у Будимпешти. Циљ нам је формирање фонда како би грађани у партнерству са градом реконструисали своје зграде, односно фасаде”, каже др Пастор.