Пријатељи, партнери и још понеко

Немци заиста понекад умеју да буду напорни. Где им је само пало на памет да пред лето лансирају резолуцију о геноциду у Сребреници?

Додуше, могли су то да учине и зимус, али прошли би исто. У коалицији са Руандом, где ли су се само нашли као кључни коспонзори, остварили су „бројчану мањину”. Како је систем гласања у Генералној скупштини штелован тако да би резолуција била усвојена и са само једним гласом „за”, свет се дубоко поделио и политизовао око болне теме која би требало да га уједини.

И Срби понекад умеју да буду напорни, нарочито када покушавају да их стигматизују они из чијих су ормана испали милиони костура, на шта их је Вучић подсетио на Ист Риверу, а онда се огрнуо новим модним детаљем за сезону 2024 – националном заставом.

Ко су нам после гласања пријатељи, а ко партнери? А ко припада категорији „још по неко”? О томе ће водити рачуна Вучић и његова екипа, јер су у закулисним дипломатским играма интереси кључни, док се емоције препуштају народним масама. А оваквима каквим нас је Бог дао, све сам романтичар до романтичара, биће занимљиво колико ће нас дрмати такозвани национални занос и како ће утицати на неке од наших свакодневних одлука.

Дакле, да ли ћемо летовати у Црној Гори, која је гласала за резолуцију, што је међу бројним Србима у земљи брда и приморја схваћено као забијање ножа у леђа? Премијер Милојко Спајић, који је црногорска верзија Г17, или Версаче Млађа Динкић, поднео је два амандмана која су толико изнервирала Вучића, да би било крајње забавно посматрати их како разговарају тет-а-тет, односно у четири ока. Милојко, иначе, има и српски пасош, па се као наш држављанин разним марифетлуцима и диловима Београда и Подгорице ипак кандидовао, а онда направио оно што иначе чине Срби једни другима по обичајном праву које се преноси с колена на колено. Издају, и то обично када се то од њих највише очекује! Вероватно је Милојко рачунао овако, док су га нежно тапшали Немци, уз сасвим могућу асистенцију нежних момака из Ленглија који су му завртали руску крагну: дај да се провучем сад, па ћу се већ некако снаћи на политичкој берзи. Милојко је управо школован за то, да буде брокер склон коцкању туђим новцем.

Грчка је после Доре Бакојани, како у српским ужареним медијима, тако и у јавности, осуђивана као Проклета Јерина. Али у последњи час Атина је била уздржана, што је одмах преокренуло овдашњи национални сензибилитет према Грцима. До јуче Јуде, данас су опет браћа рођена. А где је братство, ту је и море. Заиста, да ли ће Срби да прво гледају у мапу гласања у Генералној скупштини, а потом одлучити где ће смочити гаће? Или ће чекати ластминит понуде агенција?

Пошто је Египат гласао за резолуцију, да ли ће се правоверне патриоте определити за дум-дум туризам? Египћани би морали да ми поклоне много камила, понешто злата и бедуински шатор како бих и евентуално помислио, у одсуству здравог разума, да седнем у авион који надлеће подручја где се сусрећу птице, облаци и ракете земља–ваздух. Познајем Египат, али је у то доба експлозије туризма земљом владао стари лисац Хосни Мубарак, Титов и Садатов пионир. Његова је невоља што је Египат претворио у земљу која се снажно развија, те га је песковита олуја арапског пролећа вратила у доба племенских ратова, где страни туристи изгледају као мете за вежбање, намазане уљем против сунчевих зрака. Дакле, ако их не кокне сунце, кокнуће их Исламска држава, пошто је Ал Каида отишла на колективни годишњи одмор. Питате се где су војници те нестале терористичке суперсиле? Ко зна како су сада дизајнирани.

Драган Стојановић

Турска је сјајна за породице са децом, хотели су им најбољи, а особље љубазно. Али, брате Ердогане, зар ниси могао да замолиш свог амбасадора у УН да изађе напоље док се гласа и, рецимо, купи тетки лек, као што су то учинили наша израелска браћа и сестре? Али ма колико да просечан српски туриста који се уместо пешкира од црвенила коже штити панциром желео да уштеди по који евро, како да се упути ка земљи Ердогановог Сунца, а да пре тога не потпише уговор о животном осигурању? Збогом, пусто турско, препуштам те Русима, које сада бркате Османлије дочекују каранфилима на уласку у хотеле, пошто се геполитичка вртешка на јужном крилу НАТО-а наставља. Само им ја фалим у тој гунгули, са гуменим душеком.

Зашто да онда не летујем у Уједињеним Арапским Емиратима или у Монаку? Шеик Мухамед бин Зајед, који важи за најмоћнијег играча арапског света, а још је и власник Манчестер Ситија, што значи да је и господар Премијер лиге, могао је да одлучи шта год хоће. Али је уздржаношћу приликом гласања, што је образложио бриљантним говором његов амбасадор, показао велику наклоност Србији. Да би ствар била јаснија, Бин Зајед на равној нози разговара са Бајденом, Сијем и Путином, а како је одавно лични пријатељ са Вучићем, шеикова одлука је тим значајнија, јер представља путоказ не само за мале земље већ и за регионалне силе и оне изнад њих.

Пре девет година био сам на првом лету „Ер Србије” за Абу Даби, а када сам слетео, видео сам толико „ролс ројс” фантома паркираних у близини аеродрома, да сам помислио како служе као таксији. Потом су нас сместили у хотел са више звездица него што има застава ЕУ, а ујутру сам видео да је подигнут на „острву”, унутар круга савршене стазе формуле 1 која га је окруживала као змијурина. Соба је била својеврсна капсула будућности, јер је командна табла за управљање уређајима, од климе до телевизора, имала више дугмића од кокпита у „ербасовом” авиону, па сам, као рачунарски диносаурус, са осталим члановима делегације, пронашао типичан српски начин да угасим климу. Отворио сам врата терасе, а онда ставио патику, да се не затворе. Тада смо се обавезали да ћутимо, стварно је био блам како се чланови делегације Србије, а били су ту најближи Вучићеви људи, који је тада био вицепремијер, а то су остали и данас, боре са изазовима технолошких чудеса Абу Дабија.

Управо гледам туристичке аранжмане за јул. Милојко Спајићу, ако ти не дође главе Милан Кнежевић, доћи ће ти цене у бајковитим емиратским хотелима. Ту су негде, само што је у Абу Дабију превруће. Али, климе раде, да се смрзнеш. Само треба пронаћи дугме.

Коме су Емирати далеко, нека открије чари Монака. Принц Алберт влада кнежевином стешњеном на 200 хектара где живе супермилијардери, те се Албертова моћ крије далеко у прошлости, преко корена краљевске породице Грималди, а траје и данас, кроз мистични утицај принца који остварује ван званичних политичких токова. Али како су становници Монака углавном глобалне фаце, а међу њима је и Новак Ђоковић, тешко да ће просечни Србин тамо пронаћи плажу, забости сунцобран у бојама српске заставе и лећи на лежаљку и викнути: Хвала, Монако, што ниси гласао за резолуцију. Њихов амбасадор је био оправдано одсутан.

Али Северна Македонија је била за, што је посебно заболело, како лично Вучића, тако и Србе. Мада, како су Македонци променили и своје име, поставши Северни Македонци, лако су поклекнули и у УН, када су их по рамену потапшали Американци и Немци. Ако је за утеху Вучићу, пошто је најавио да је после Генералне скупштине његова политичка каријера окончана, имаће резервни положај. Да се којим случајем кандидује у Северној Македонији, победио би у првом кругу. А како не воли море, Охрид му је идеалан.

Међутим, Малдиви и Сејшели су показали мишиће. Били су удржани. Срби заиста имају где да летују. А да ли ће масовно куповати на акцијама у „Лидлу”? Што да не. Ако су Немци хтели резолуцију, нека још спусте марже. Па да цене буду као у Немачкој! Умемо ми лако да опростимо.