Курти нуди Ватикану српске храмове на КиМ

Положај Српске православне цркве у последњих четврт века на Косову и Метохији је веома тежак и на удару је не само албанских сепаратиста већ и покушаја отимања манастира и цркава СПЦ и културно-историјске баштине Срба, с циљем да се они доделе Католичкој цркви. Неспорно је да су угрожена и права и слободе свештенства, монаштва и верног народа, али су на мети и српски православни идентитет, сакрална и остала имовина СПЦ на Косову и Метохији. После осам векова непрекинутог присуства на простору Космета, СПЦ не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије, на чему инсистира приштински режим Албина Куртија уз подршку Берлина, али и Ватикана.

Александар Раковић из Института за новију историју Србије каже да је положај Српске православне цркве на Косову и Метохији врло сложен с тенденцијом даљег погоршавања ситуације. За „Политику” истиче да је проблем што је положај нерешен са отвореним албанским претензијама да се православље на Косову и Метохији приказује као баштина такозваног Косова и као део његове историје, а не као историја српског народа и Српске православне цркве.

„То се може видети на основу публикација које у последње време објављују у Приштини и њиховом деловању у иностранству које има за намеру да прикаже да су наше српске, средњовековне светиње или никле на рушевинама неких њихових католичких средњовековних, или да су преузете неке њихове светиње од стране Срба. Све су то ноторне неистине, глупости и лажи, али до сада су бројне њихове лажи давале резултата. И више сам него сигуран да ће се те претензије наставити од привремених приштинских органа, као и од Римокатоличке јерархије на Космету која ће такође ’гурати’ ту причу да би тек она преузела идентитет наших светиња на Косову и Метохији”, истиче Раковић.

А писац и новинар Ратко Дмитровић пак наглашава да је простор Косова и Метохије највећи извор духовне снаге Срба, где год они живели. За „Политику” истиче да наши непријатељи то знају и отуда константни насртаји на СПЦ. „Садашње стање карактерише појачана активност албанског елемента на КиМ да та српска духовна изворишта преузме, промени им предзнак и свету представи као нешто своје, као традицију, доказ албанског постојања на том простору, доказ тешког албанског живота у којем се морала мењати вера, прихватати ново, али, ето, материјални докази постоје, кажу Албанци, и прстом показују на српске манастире и цркве као нешто што је било њихово, али им је давно отето. Међународна заједница је подељена по овом питању, из многих разлога, али за сада доминира став да су цркве и манастири српски”, истиче Дмитровић.

Каква је улога Ватикана на Косову? С једне стране Ватикан није признао лажну творевину на југу Србије, али с друге стране је веома активан пре свега у Приштини. Александар Раковић каже да је Римокатоличка јерархија одавно на Косову и Метохији мозак свих операција које за циљ имају отимање православних манастира и цркава. Наглашава да су муслимани Албанци само пешадија, тако да они осмисле модел како ће се радити и Приштина их без поговора слуша.

„То је огромна средњевековна баштина и имају намеру да то преузму. Неће те наше цркве преузимати нека друга православна црква, него католичка јерархија на КиМ која је одавно према томе показивала претензије и досад је објављивала и чланке и јавно наступали. Није случајно што је Ибрахим Ругова на самртничкој постељи примио римокатоличку веру и што је кардинал Анђело Скола дошао из Италије да обави тај чин. Албанија и Косово и Метохија су за Ватикан ’тера мисионис’ – простор где обављају своју мисију и где сигурно неће стати. То није ништа ново. Ми морамо да покажемо да смо дорасли проблемима с којим се суочавамо, јер их имамо вековима”, каже Раковић.

Ратко Дмитровић истиче да Ватикан ништа не ограничава временским роковима. Наглашава да Католичка црква делује системски, глобално, стрпљиво с јасним циљевима и још јаснијом стратегијом. „Када ће ти циљеви бити остварени, ко ће их доживети, то Ватикану ништа не значи. Што се Косова тиче, деловање Ватикана је подељено на два нивоа; први је у циљу заустављања ширења ислама, што је константа од времена продора Мухамедове вере у Европу, а други ниво је мисионарство, односно освајање нових верника и новог простора на којем ће да доминира католичанство. У једном и другом Ватикан покушава да искористи Српску православну цркву, као невољног али условљеног хришћанског савезника, истовремено радећи на овоме што сам рекао”, наводи Дмитровић.

На питање да ли ће Ватикан ипак у скорије време признати самосталност Косова, одговара да то зависи од развоја догађаја на глобалном, пре свега европском нивоу. „У овом тренутку Римска курија користи потенцијал ЕУ да снажно контролише властодршце у Приштини и слободно шири и материјализује своје идеје у вези с простором о којем је реч”, каже Дмитровић и наводи да је то и те како видљиво на терену. Додаје да, нажалост, ми томе, пре свега у нашим, српским медијима не посвећујемо ни минимум потребне пажње.

„Недавно сам у јавности изнео неке податке који су изазвали чуђење код многих српских политичара, јавних личности, интелектуалаца... На пример, нису знали да је у Приштини, за само две године, од 2007. до 2009, подигнута Катедрала Мајке Терезе, монументална грађевина на чију величину су реаговали и тамошњи муслимани. Отварању је присуствовао Ибрахим Ругова, који је положио и камен темељац за катедралу. У Призрену је, само две године након бомбардовања Србије и окупације Косова, подигнута католичка гимназија под именом ’Лојола’. Ту установу данас похађа скоро 800 младића и девојака”, каже Дмитровић.

Наводи да католички мисионари свакодневно пролазе Косово и Метохију уздуж и попреко, разговарају с народом, ојачавају одраније тамо постојеће енклаве католика. Наш саговорник каже да Ватикан има намеру да преузме храмове које је подигла СПЦ и да је досад било неколико покушаја, али посредних, и то преко појединаца. Мисли да је реч о испитивању терена. „Углавном се ради о мање познатим молитвених храмовима СПЦ. Ватикан чека развој догађаја на глобалу – рекох, они никада не журе – а за то време активни су на терену. Наравно, иде им у прилог исељавање и све мањи број Срба на Косову и Метохији”, истиче Дмитровић.

Трагедија Срба на Косову је суштинска последица одгајања генерација Албанаца на расистичким и Срба на аутошовинистичким митовима који су у школе на тим просторима донели учитељи фашистичке „велике Албаније” у Другом светском рату. Историчар Игор Вукадиновић, у необјављеној архивској грађи из Албаније, Југославије и Србије, наводи да је мит о Дарданији, албанској држави од Скопља до Ниша, данас део обавезног школског програма у НАТО марионети „држави Косово”, што указује на опасне планове за будућност.

„Фашистички режим Краљевине Албаније третирао је образовање као један од кључних елемената своје политике на КиМ. Стотине просветних радника из ’старе Албаније’ упућено је на овај простор са циљем учвршћивања великоалбанске националне свести. С тим задатком 1941. у Ђаковицу долазе учитељи Фадиљ Хоџа и Џавид Нимани, будући високи југословенски комунистички руководиоци и блиски Брозови сарадници. Српска деца на КиМ су тада у документима означавана као ’православна деца’, а власти су намеравале да Србе са окупираних подручја преведу у ’Албанце православне вероисповести’. Комунистичка партија Југославије је 1944. после укидања режима ’велике Албаније’ одлучила да задржи учитеље из њеног образовног система на КиМ, а од 1945. је доведено из Албаније још неколико стотина учитеља из фашистичког апарата. Они су креирали просветну и културну политику на КиМ у наредним деценијама”, наводи Вукадиновић.

Ругова, Харадинај и Тачи католици, Албин крије вероисповест

Ратко Дмитровић каже да на Косову и Метохији католика службено има пет одсто, а да неслужбено тај проценат већ прелази седам одсто. Каже да снажан утицај Католичке цркве на КиМ долази и од албанске дијаспоре, посебно младих, који су рођени у Европи, одрасли изван исламског круга, примили католичанство и када дођу, преносе га по местима рођења својих родитеља. „Многи ће се изненадити кад ово прочитају. Ибрахим Ругова је пред смрт прешао са ислама на католичанство и сахрањен је као католик, уз благослов папе. Рамуш Харадинај је католик, с тим да он сам тврди да је његова породица католичка од давнина. Хашим Тачи је такође примио католичку веру, мада има тврдњи, поткрепљених фотографијама, да је Тачи пре осам година постао следбеник Мојсијеве вере. За Албина Куртија се говорило да је атеиста, али од пре неколико година познаваоци прилика на Косову и неки блиски његовој породици тврде да је Курти примио католичку веру. Бивши председник скупштине Косова и заменик Ругове у Демократском савезу Косова, Кољ Бериша, такође је био католик. Чувене певачице, пореклом с Косова, Дуа Липа и Рита Ора, католичке су вере, као и Ана Окса (Хоџа), светски позната италијанска певачица, која вуче корене с Косова и Метохије”, истиче Ратко Дмитровић.