Европа лети ка Кини

Посета председника НР Кине Си Ђинпинга Француској, Србији и Мађарској несумњиво је поред тектонских геополитичких промена у свету поново овај регион ставила у центар светске пажње. Свака од ове три посете поред конкретних договора и потписаних споразума има и симболички карактер. Француска и Кина ове године обележавају 25 година успостављања дипломатских односа, у Србији је на дан посете председника НР Кине током НАТО агресије бомбардована зграда њихове амбасаде, где је троје људи изгубило живот, а Мађарска и Кина обележавају 60 година од успостављања дипломатских односа.

Оно што је заједнички именилац када је у питању однос ове три европске земље са НР Кином јесте потреба и жеља да се унапреди економска сарадња и трговинска размена, стварање чврстог партнерства које је у случају Србије и Мађарске превазишло ниво стратешког партнерства и преточило се у партнерство за заједничку будућност.

Посебно су Србија и Мађарска и њихови лидери, Вучић и Орбан, у већини западних медија били изложени критици због оснаживања веза са Кином. Када се анализирају разни текстови у којима је изражена наводна забринутост због сарадње два европска лидера са комунистичким режимом у Кини јасно је да субјективно писање и ставови проистичу искључиво из разлога што они сами немају овакав третман у сарадњи са Кином какав имају Србија и Мађарска, а све заједно ове написе министар спољних послова Мађарске Сијарто је назвао лицемерним.

Само од почетка ове године Кину су посетили премијер Белгије Де Кро, премијер Холандије Руте, немачки канцелар Шолц, који је предводио велику политичко-привредну делегацију у којој су се нашла три кључна федерална министра, а италијанска премијерка Мелонијева је најавила своју посету током ове године.

Европски лидери имају разлога за забринутост с обзиром на то да је све израженија конкурентност Кине, која је у области е-мобилитија, зелене транзиције и вештачке интелигенције преузела потпуни примат на глобалном тржишту. Европска унија је као одговор усвојила низ законских аката, међу којима је најзначајнији Европски закон о критичним сировинама, који дефинише стратегију ЕУ по питању нове економске и енергетске политике која треба да парира акту ИРА (Inflation Reduction Act), који је изгласан двопартијском већином у америчком Конгресу и који је предвидео суму од 502 милијарде долара субвенција и помоћи америчким компанијама из области обновљивих извора енергије, е-мобилитија и генерално имплементацији зелене транзиције и већ етаблираној позицији НР Кине, која тренутно опслужује 60 одсто укупне производње батерија за електричне аутомобиле на глобалном нивоу.

Од 13 милијарди евра, колико износе инвестиције у производњу литијумских батерија и електричних аутомобила у Мађарској, 10 милијарди су инвестиције кинеских компанија, а Мађарска је поред Немачке једина земља у којој су присутне три највеће немачке компаније из области ауто-индустрије. Србија има диверсификованије кинеске инвестиције од Мађарске у нешто мањем обиму, које се реализују у области рударства и изградње инфраструктуре, с тим што је потенцијал за нове инвестиције висок и зависиће од наше способности да направимо услове за један од најјачих екосистема у области производње зелене енергије, производње и одлагања литијумских батерија и производње електричних аутомобила. То је свакако једна од кључних тема за будућу сарадњу у оквиру неколико десетина споразума који су потписани са кинеским партнерима. С обзиром на то да је највећи светски произвођач електричних аутомобила кинески BYD већ присутан у Мађарској, и то у Сегедину, реализацијом споразума са Србијом може да се очекује њихово присуство и у Србији, али и долазак највећих западних компанија које се на глобалном, а посебно на европском тржишту, боре са Кинезима. Ово апсолутно не би, како злонамерни и у земљи и иностранству говоре, довело до снажнијег везивања и зависности од Кине већ насупрот, као и у Мађарској, до јачања и проширења портфолија инвестицијама из Немачке, САД, Јужне Кореје и других технолошки напредних земаља. Резултати ових споразума и визије председника Србије Вучића видеће се у средњем року и показати круцијални значај дипломатске вештине и геополитичких предвиђања у развоју економије.

Србија је захваљујући мудрим потезима Вучића обезбедила континуирани раст и лидерство у региону, али се овом врстом споразума и партнерства отвара простор за обезбеђивање услова за дугорочни напредак који ће у складу са потребама четврте индустријске револуције захтевати стратешке потезе и услове које диктира нова економија који ће диктирати додатне ресурсе, а посебно на пољу производње огромних количина електричне енергије, без којих развој не може ни да се замисли.

Овде ступа на снагу сав значај стратешког партнерства са Мађарском, која је у својој законској регулативи и развојној стратегији дефинисала потпуну декарбонизацију до 2050. године.

Енергетски микс Мађарске је један од најоптималнијих у Европи са 46 одсто удела нуклеарне енергије, 23 одсто гаса, 19 одсто соларне енергије и само седам одсто енергије која се добија из угља.

Србија први пут у историји стратешки планира унапред неколико деценија и у оквиру стратешке сарадње са Мађарском заједнички ради на обезбеђивању капацитета када су у питању складиштење гаса и нафте и за нашу будућност заједнички пројекти и снабдевање нуклеарном енергијом која ће бити кључна у производњи електричне енергије и самим тим огромних потреба компанија из области вештачке интелигенције и нових технологија генерално.

Као и у области зелене транзиције тако и области вештачке интелигенције оклевање и политичка неодлучност државу може да кошта не новца или неког процента привредног раста већ будућности и опстанка.

Зато ово питање спада у домен врхунских државних приоритета и националне безбедности, а имајући у виду досадашње потезе председника и владе, право је време да се огромна подршка грађана на свим нивоима преточи поред боље садашњости у сигурну и безбрижну будућност.

У тој будућности Србије има места за све који желе дугорочна и искрена партнерства без неоправдане бојазни да Србија може да постане прокси Кине у овом региону као што уосталом ни Мађарска то није постала.

Наша политичка и стратешка будућност јесте у чврстом савезништву са ЕУ и САД, али исто тако је и земља чија економија и трговинска сарадња не жели да познаје никакве границе. На крају, зар то није истинско поштовање економског либерализма и начела конкурентности које су можда и највеће вредности западног света.

Председник Конгреса српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa