Замагљена граница

Јапан је да другој страни земљине кугле (како онда Јапанци не падну главачке на небо!) и јапанска култура је обрнути лик западне или „наше”. Тако говори нашe несвесно. Али, сунце се рађа негде на истоку, а технолошка будућност нам стиже из Јапана, и то нам говори да ће оно што је у земљи „излазећег сунца” сада тренд за неколико година бити и наша, српска свакодневица.

Почетком септембра отворен је сајт Webkare (или веб момак на адреси на јапанском, превод на енглески нисам нашао) који је истовремено онлајн игрица, социјална мрежа и dating симулација. Намењен је девојкама, а смисао је комуникација и сарадња с другим члановима, посредовањем једног од четири изабрана цртана лика. Сапунасти заплети игрице и дигитални дечаци наишли су на огромно интересовање јапанских тинејџерки. Интернет је увек био простор великих и све већих бројки, онолико колико је ментални и технички ниво корисника свођен и упросечен.

Јапанска култура стрипова и анимираних филмова је основа за ову дигитализацију љубавног живота, неће се тај тренд тако лако примити у другачијим срединама, али овај тренутни феномен је и симптом дубљих процеса у технолошкој сфери, још један корак ка замагљивању граница стварног и дигиталног.

Неупоредиво озбиљнији експеримент некако у исто време, почетком септембра, догодио се на британском Универзитету Рединг (познатом по истраживањима у области вештачке интелигенције и роботике), где су научници шест вербот програма (verbally-enhanced software robots), названих Alice, BrotherJerome, Elbot, EugeneGoostman, Jabberwacky и UltraHal, подвргли тзв. Тјуринговом тесту који се, сведено, састоји у провери да ли човек може разликовати другог човека од машине ако нема аудиовизуелни контакт. Још једном компјутерски програми нису прошли, иако су се приближили постављеним границама успешности. Можда је још прерано за комуникацијски канал између људи и компјутера, можда морамо да сачекамо 2030. годину када бисмо, по консеквенцама Муровог закона, могли да очекујемо компјутере процесне моћи људског мозга. Муров закон говори о геометријском расту моћи процесора, неки други научници помињу неопходно време за самоучење; све у свему, за сада јапанске тинејџерке уче да комуницирају с рачунарима знатно пре остатка човечанства.

Коментари јапанских дигиталних „лудости” крећу се, углавном, око дефиниције ненормалног. Они су људски разумљиви, али историјски узнемирујуће кратковиди. На примедбу да се електронски кућни љубимци, звани тамагочи, нису „примио” на Западу, лако је подсетити на случај мобилне телефоније или гаџетоманије. Чињенице кажу овако: ако желите да четујете са најуспешнијим западним компјутерским програмом посетите адресу jabberwacky.com, сајт фирме Icogno, двоструког добитника угледног признања Loebner (2005. и 2006. године) за развој вештачке интелигенције. Или, пак, почните да учите јапански.

Истовремено, присетимо се да је Џабервок назив најпознатије песме у нонсенс-кључу Луиса Керола из књиге „Алиса у земљи чуда”, која се може превести на онолико начина колико има преводилаца и језика.

Закључно са оним којим ће разговарати људи и компјутери.