Грци би да шире послове у Србији

Грчка се са уложене 2,2 милијарде евра сврстава у ред највећих инвеститора у Србији, али је спремна да своја улагања прошири и на још двадесетак привредних грана, поред банкарства, телекомуникација и енергетике, у којима тренутно предњачи. То потврђује долазак око 200 грчких бизнисмена на пословни форум две земље, који је јуче почео у београдском хотелу „Континентал”.

Најављени уговор о избегавању двоструког опорезивања између две земљетреба управо да допринесе повећању трговинске размене која тренутно износи 337 милиона евра.

За Србију је у овом тренутку кључно привлачење страних улагача, односно гринфилд инвестиција, нагласио је председник владе Мирко Цветковић. Иако је Грчка, одмах после Аустрије, највећи инвеститор код нас, премијер уверава да још има простора за унапређење те сарадње, али и побољшање амбијента. Разлог због кога, према његовој оцени, грчки привредници треба да инвестирају у Србији јесте добар систем пореских олакшица: стопа пореза на добит предузећа је десет одсто, порез на зараде 12 одсто, а подстицаји на гринфилд инвестиције од 2.000 до 10.000 евра по запосленом. Док инвеститору који уложи најмање 7,5 милиона евра и запосли најмање 100 радника следи ослобађање од пореза на добит, на десет година.

У српске приоритете Цветковић је уврстио улагање у инфраструктуру, будући да лоши путеви и пруге отежавају прилив инвестиција. Ту се пре свега мисли на завршетак Коридора 10, за који је грчка влада кроз „Хеленик план” наменила 100 милиона евра бесповратне помоћи.

Аутопут ће, како најављује потпредседник владе Млађан Динкић, постати атрактивнији увођењем две нове мере – смањење путарина за страна возила и њихово изједначавање са домаћим и увођењевињета од 2010. године. Осим тога, министар економије је грчким привредницима предочио да Србија планира обнову железнице, преко које би требало да се транспортује роба из Азије до западне Европе. На том путу важну улогу ће одиграти лука у Солуну.Динкић простор за нова улагања грчких компанија види уз Коридор 10, па их је позвао да дуж аутопута отворе производне погоне или се оријентишу на сектор услуга.

– Велике шансе за ширење економске сарадње и долазак још већег броја грчких компанија представљају споразуми о слободној трговини Србије са ЕУ, Русијом и, од идуће године, са Белорусијом. Преговоре о слободној трговини и са Украјином почећемо чим се стабилизује политичка ситуација у тој земљи. Србија је потписник и ЦЕФТА споразума, што је чини повољном локацијом за производњу робе и њихов пласман на трећа тржишта – навео је Динкић.

Трговина између ове две пријатељске земље, према процени Петроса Дукаса, заменика министра спољних послова Грчке, могла би да достигне милијарду евра.Томе би управо требало да допринесе уговор о избегавању двоструког опорезивања, који би, како најављује, ускоро требало да буде потписан.

Он ипак није пропустио прилику да се пожали да грчки ланац „Веропулос” има проблеме са изградњом супермаркета на једној локацији у Београду, а „Хеленик петролеум” већ седам година не може да добије грађевинске дозволе за постављање неколико „Еко” пумпи у Србији.

Иако је у Србију дошао други талас грчких инвеститора спремних да улажу, а међу њима и озбиљни интересенти за куповину Телекома, заменик министра спољних послова те земље се осврнуо и на светску кризу, оцењујући је као изузетно озбиљну.

Међутим, гувернер Радован Јелашић је рекао грчким привредницима да не би требало да страхују за свој новац у Србији, истакавши да је банкарски систем солвентан и ликвидан.

– Добро што у овим временима кризе која потреса светска тржишта сви говоре о Мађарској, Украјини, шушкају о кризама у Румунији и Бугарској, а нико не спомиње Србију – приметио је Јелашић.