Формирање ЗСО је услов за пријем Косова у Савет Европе

Билатерални односи између Италије и Србије су на изузетном нивоу. Осим што ове године славимо 15 година од потписивања Декларације о стратешком партнерству, обележавамо и 145 година од успостављања дипломатских односа између Рима и Београда. Односи између Италије и Србије заснивају се на четири стуба – то су политички дијалог, економска сарадња, стабилност у региону и европска перспектива Србије. Наравно, настављамо да радимо на развоју наших односа у сва четири правца. У протеклој години имали смо много посета италијанских званичника Србији, укључујући и посету председнице Савета министара Ђорђе Мелони. Свакако ћемо наставити са овим трендом у наредним месецима и годинама, каже у разговору за „Политику” Лука Гори, амбасадор Италије у Београду, одговарајући на питање да ли је за протеку деценију и по стратешког партнерства две земље могло бити учињено и више када је реч о односима Србије и Италије.

Пре 15 година је тадашњи премијер Силвио Берслукони инсистирао да се одреди рок до када ће Србија ући у ЕУ. Шта се десило у Европи, која је престала да се залаже за пријем нових држава, осим када је у питању Украјина?

Разумем фрустрацију људи у Србији и читавом региону која се тиче уласка у Европску унију и блокираног процеса. Али сада се у неким земљама јавља свест да тај процес треба да буде убрзан, а Италија је једна од земаља која је водећа у томе. Ми желимо да се тај процес убрза и да извршимо притисак да се то све покрене јер у овом тренутку постоји нови импулс по питању проширења Европске уније. Постоје два циља и треба да што боље искористимо две ствари које су тренутно актуелне, једна је план раста од шест милијарди евра које ЕУ ставља на располагање земљама западног Балкана. Друга се тиче отварања кластера 3 за Србију, за који се Италија изузетно залаже да се он што пре отвори. (Кластер 3 се односи на медије, опорезивање, економску и монетарну политику, социјалну политику и запошљавање, предузетништво и индустријску политику, науку, образовање и културу и царинску унију прим. аут.)

Италијанске компаније запошљавају у Србији око 50.000 људи. Који су најзначајнији показатељи економских веза између две земље?

Италија је трећи најважнији економски партнер Србије. Трговинска размена годишње износи 4,5 милијарди евра. У Србији је регистровано 1.200 италијанских предузећа. Реализујемо велики број заједничких пројеката. Организовали смо два пословна форума Италија–Србија у току једне године. Први је одржан у марту 2023. у Београду, а други недавно у Трсту. Србија је једина земља са којом је Италија организовала два пословна форума у периоду од годину дана.

У Трсту су потписани важни споразуми. Један од битних је онај који су потписали банка Cassa Depositi e Prestiti и ЕПС. То је пројекат који се тиче декарбонизације Србије и вредан је сто милиона евра. Осим тога, потписан је споразум између финансијске институције САЦЕ и Министарства финансија Србије и „Телекома Србија” о две стратегије подршке развојним плановима Србије, од којих свака вреди 200 милиона евра.

Италија је, по подацима Развојне агенције Србије, од 2007. године до данас један од највећих инвеститора у Србији. Инвестирала је више од пет милијарди евра или 11 одсто укупних страних инвестиција у Србији. Највише смо присутни у аутомобилском сектору, финансијском, осигурању, текстилном сектору, а у последње време све је више инвестиција које се тичу енергије и зелене транзиције.

Да ли су италијанске компаније заинтересоване за учешће у припреми Експа, који се организује у Београду 2027?

Сигурно да јесу. О томе смо причали и у Трсту на Пословном форуму. Оно за шта је Италија највише заинтересована су инфраструктурни радови који се тичу Експа. Осим тога, Италија би могла да понуди доста експертизе јер има искуства са организацијом Експа у Милану 2015. године. Италија може да понуди и своје искуство, знање и вештине по питању прилива туриста који ће доћи да посете Експо.

Последња заједничка седница влада Италије и Србије је одржана пре више од десет година. Премијер Милош Вучевић је предложио вашој премијерки да се поново организује таква седница. Какво је расположење у Италији?

О томе је било речи у децембру, када је у Београду била премијерка Мелони. Она је о томе разговарала са председником Вучићем. У Трсту су о томе причали наш министар спољних послова Антонио Тајани и ваш премијер Милош Вучевић. Наравно, постоји воља са обе стране да се та седница организује. Ја се искрено надам да ће то бити до краја године како бисмо и на тај начин обележили 15 година стратешког партнерства и 145 година дипломатских односа.

Када је реч о културној размени, шта би Србија могла да понуди, шта је интересантно за вас у Италији?

Србија има много да понуди. Београд је права европска престоница са лепотама које треба посетити. Али Србија није само Београд, има још доста ствари које треба да се посете и сигуран сам да би наши туристи били заинтересовани за то.

Што се тиче културних односа, они су веома живи. Ових дана у Музеју савремене уметности у Београду је отворена изложба Микеланђела Пистолета. То је изузетан догађај јер је он један од најважнијих савремених уметника у Италији.

Ове године славимо и сто година од изградње здања резиденције у Бирчаниновој улици у Београду, у част томе смо имали низ музичких и модних догађаја. Обележићемо и сто година од смрти Ђакома Пучинија тако да ће бити организовани и бројни концерти.

Одложен је пријем Косова у Савет Европе, Италија је међу земљама које сматрају да нису испуњени услови за то.

Током последњег комитета Савета Европе на агенду није ни било стављено ово питање. Италија је била једна од земаља која је била за одлагање пријема. Ми сматрамо да пријем треба да буде везан за суштински напредак у формирању Заједнице српских општина. То је један од услова који треба да се испуни како би кандидатура Косова била успешна.

Гласали сте за усвајање резолуције о Сребреници у УН. Зашто?

То је била једна од тема разговора министра Тајанија и премијера Вучевића у Трсту. Пажљиво смо, и у пријатељском духу, саслушали аргументе и оно што је српска страна имала да нам каже. Наш став о резолуцији је познат. Гласање је чињеница. Сада гледамо даље у циљу очувања сарадње и стабилности у региону.

Они који су гласали за резолуцију тврдили су да ће она донети помирење у регион. Али се показало да она не само да није донела помирење већ је даље продубила поделе, пре свега у БиХ, али и између Србије и Црне Горе, Хрватске, Македоније... и да је на неки начин донела нестабилност на западни Балкан, међу земљама бивше Југославије.

Једино што могу да кажем јесте да је важно сада да све стране морају да уложе напоре да се одржи стабилност у региону јер је то ствар која је најважнија за све нас.

Када је реч о рату у Украјини, Италија се противи слању њених војника у рат.

Да. Што се тиче Украјине Италија има јасан став да треба постићи правичан мир, да треба раздвојити агресора од онога који је нападнут и да треба помоћи Украјини која је нападнута, али сигурно не треба слати војнике у Украјину.

Да ли се плашите ширења конфликта у Европи?

Сви у Европи одговорно радимо на постизању правичног мира. И постоји изузетно велика потреба да се конфликт не прошири на остатак Европе. Сви ми знамо коју вредност има мир у Европи, а та вредност је сада угрожена руском агресијом на Украјину. Пружање подршке Украјини у овом случају је правична ствар.

Ближе се избори за Европски парламент, у Бриселу страхују од доброг резултата десничарских странака.

Европски избори одраз су демократије. Нови европски парламент ће сигурно одражавати вредности на којима се заснива ЕУ, а то су демократија, слобода и поштовање људских права. Верујем да ће новоизабрани ЕП донети неке нове садржаје које се тичу одређених стратешких тема битних за ЕУ, а то су пре свега европска одбрана, повећање стратешке аутономије ЕУ, као и независност у економском и енергетском смислу.

На шта конкретно мислите када кажете повећање стратешке аутономије? Да ли мислите на већу независност од САД као што је то најављивао француски председник?

Под тим подразумевам јачање улоге ЕУ на међународној сцени пошто видимо да јачање других актера почиње да расте. ЕУ треба да се избори за своје место у свему томе. То може да се постигне јачањем вредносних ланаца који треба да буду све отпорнији, ту би улога западног Балкана могла да буде изузетно велика јер би могла и да доведе до јачања улоге ЕУ.

Дакле, по вама ЕУ није у толикој кризи као што се могло чути претходних месеци

Ја сам оптимиста што се тиче будућности Европске уније. ЕУ је пројекат који се континуирано развија. ЕУ је често у кризи, али увек успева да пронађе начин да одговори на изазове са којима се суочава. Постоје сви услови да настави да се развија, а да би се то десило, мора да усаврши своје унутрашње тржиште, створи структурисанију заједничку одбрану и дефинише индустријску политику која боље штити европске компаније.