Мексико добија прву жену на челу државе

Мексико добија прву председницу у историји ове земље. На данашњим изборима снаге ће одмерити Клаудија Шејнбаум, блиска савезница одлазећег председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора, и Чочитл Галвез, пословна жена и некадашња сенаторка домородачких корена.

Бивша градоначелница Мексико Ситија Клаудија Шејнбаум (61) са докторатом из енергетике, фаворит је на изборима, јер по анкетама има двоцифрену предност у односу на своју супарницу коју је кандидовала трочлана опозициона коалиција „Широки фронт за Мексико”. На изборима које многи називају историјским, грађани ће осим председника бирати и стотине представника за два дома Конгреса и хиљаде локалних функционера.

Али кога год грађани да изаберу, нова шефица државе ће се суочити са стагнирајућом економијом, растућим насиљем и сталним приливом миграната кроз Мексико који покушавају да стигну до Сједињених Америчких Држава. Шејнбаумова је на последњем митингу у престоници одала похвалу свом политичком ментору, рекавши да се Мексико дубоко променио откако је Лобрадор изабран за шефа државе 2018. године.

„Јасно ми је да је моја обавеза да поведем Мексико путем мира, безбедности, демократије, слободе и правде”, рекла је она.

Њена политичка противница Чочитл Галвез је на завршном предизборном скупу у Монтереју оштро критиковала председника Обрадора због распрострањености организованог криминала у земљи.

„Имаћете најхрабријег председника”, рекла је обећавши бирачима: „Бранићу твоју породицу. Заштитићу твоје синове. Ја ћу се бринути о твојим ћеркама. Не заборави то.”

У предизборној кампањи која је била најнасилнија у историји земље око 200 јавних службеника, политичара и кандидата је убијено или им је прећено, а само у држави Гереру забележено је више од 50 жртава. Анализа „Њујорк тајмса” показује да је најмање 36 кандидата на изборима изгубило живот током кампање у последњих годину дана. Овако велики број политичких убистава је мрачна прекретница чак и за Мексико где је насиље деценијама било саставни део предизборних кампања.

Председник Лопез Обрадор који по закону има право само на један мандат, најављује да ће се после избора повући из јавног живота у кућу у џунгли на југу земље. У шест година своје владавине дубоко је поларизовао Мексико. Kао верна „политичка ћерка”, Шејнбаумова је бранила председника од организација за људска права, које су критиковале Обрадора због вербалних напада на независне медије и политичке противнике.

Бивша градоначелница Мексико Ситија најављује да ће као председница наставити политику свог ментора с поруком да влада треба да држи у својим рукама енергетику и да води економију у корист сиромашних. Бивши и садашњи мексички званичници и дипломате очекују да ће се администрација Шејнбаумове по стилу разликовати од Лопеза Обрадора, али не и суштински.

Јеврејско порекло кандидаткиње владајуће партије МОРЕНА није се појавило као питање током председничке кампање у овој доминантно католичкој земљи. Шејнбаумова је одрасла у левичарској породици више средње класе, а њени баба и деда су као јеврејски имигранти почетком 20. века због прогона из Литваније и Бугарске побегли у Мексико.

Ако буде изабранa, Шејнбаумова ће морати да решава не баш увек лаке билатералне односе са својим моћнијим северним суседом. То подразумева и управљање неуралгичном мексичко-америчком. Нова председница ће се суочити и са претњом моћних нарко-картела који контролишу проток дроге и илегалну миграцију у САД.

Будући председник мораће да 2026. године одлучи да ли ће задржати или тражити измену споразума САД са Мексиком и Канадом. Реч је о трговинском пакту који је омогућио Мексику да постане највећи трговински партнер САД. У разговору са мексичким банкарима прошлог месеца, Клаудија Шејнбаум је поручила да тај трговински споразум треба „задржати заштитити и осигурати да постане један од главних стубова развоја земље”.

Да би ојачала мексичку економију, Шејнбаумова најављује да ће развити 100 индустријских паркова како би привукла компаније које напуштају Кину. Али тај циљ би могао бити тешко остварив ако она настави да подржава енергетску политику Лопеза Обрадора, која ограничава страна и приватна улагања у овом сектору. А Шејнбаумова је у кампањи и даље фаворизовала државна предузећа, говорећи да је „време приватизације прошло”.

У Вашингтону с пажњом прате иступе Шејнбаумове, која за разлику од Лопеза Обрадора добро говори енглески, јер се неко време школовала у САД. Ипак, за америчке званичнике, најизгледнија будућа председница остаје енигма, каже за „Волстрит џорнал” Шенон О’Нил, виши сарадник за Латинску Америку у Савету за спољне односе у Њујорку.

„Да ли она истински верује у политику Лопеза Обрадора или има разлике”, пита се О’Нил и додаје: „Мислим да то нико не зна.”