Мајске радости и бриге

Мајска награда Спортског савеза Србије је протекле седмице додељена Шаховском савезу Србије као најбољој гранској организацији у нашој породици спортова. Највише спортско признање је у овом тренутку свакако заслужено и нема изненађења, осим што је до пре неколико година то било незамисливо. Систематски организациони и такмичарски успон лане је нагло крунисан најзначајнијим резултатом српског шаха, првом златном медаљом државне репрезентације на европским првенствима. До тог одличја није стигла ни екипа Југославије у свом „златном добу”, 1950-80.

Са председником ШС Србије Драганом Лазићем разговарамо о значају Мајске награде и промени статуса шаха у породици спортова од 2020. године, када је преузео руковођење ШСС:

– Највише спортско признање свакако прија. Не радимо ради признања, али лепо је када се то прати и оцењује највишим оценама. За четири године смо прешли тежак пут, сада је стање неупоредиво боље. Од почетка смо причали да нам је такмичарски циљ да дођемо „на балкон”, помињући то као метафору за највеће успехе, а они су дошли много брже. Савез је показао свим надлежним органима државе да му се може веровати и да ће сваки динар бити наменски трошен. Те 2020. је потпуно изостало финансирање државе због неадекватног правдања трошкова из 2018-19, а сада смо међу најуређенијим савезима. Пошто шах спада у групу спортова са мањим обимом финансирања успели смо да се тај фонд постепено увећава. Још 2021. покренули смо програм подршке младима и нова средства уложили у њих, а не у трошкове канцеларије. Од 2022. активиран је програм подршке репрезентативцима, чији се обим стално увећава. После прошлогодишње историјске златне медаље средства намењена српском шаху су вишеструко увећена и ја то сматрам нормалним. Број корисника програма за младе је дуплиран, а ове године сви репрезентативци имају неограничену подршку за тренерски рад и наступе на турнирима. Надам се да ће тако бити и убудуће.

Упркос сензационалном резултату, није било шахиста на „балкону”, а нешто је запело и око очекиваних спортских награда и националних признања?

– То су добра питања. Није било „балкона” из прагматичних разлога, ту увек долази неко од најпопуларнијих спортиста, а сами шахисти не би привукли хиљаде људи, мислим да је то било разложно. Питање награда и националних признања нас много више оптерећује. Одлука још није донета, а било би врло лоше и дестимулативно да се и то ускоро не деси. Пошто су о овој теми упознати сви надлежни, од Министарства до председника Републике, надам се да ће и то убрзо бити решено. Можда широј јавности није познато колико је деценија напора потребно да би се у шаху стигло дотле. Победа репрезентације није стицај околности него мукотрпног рада, није то ни куп-такмичење да се после два кола дође до медаље, нити имамо категорије по килажи и 10-15 шампиона у истом спорту. Србија је апсолутни шаховски шампион Европе у сваком смислу. Иначе, имамо и ми различите категорије и освојене медаље у убрзаном, брзопотезном и проблемском шаху.

Нелогично је да се једна спортска репрезентација уздиже за улазак међу 24 у Европи, а да се за оне који су стигли до самог врха доводе у питање заслужене награде. Уз то, зна се да су претходне генерације шахиста имале аутоматско право на национална признања, и за слабије резултате од прошлогодишњег?

– Награде и национална признања се додељују јединственом одлуком, по истом закону. Формално је проблем што је некада неко ко је доносио прописе унео у њих нову одредбу да право на то имају само носиоци олимипијских медаља и медаља са шаховских олимпијада, а да се за европске медаље награђују само олимпијски спортови. Рекао бих да је у питању био превид на који нико до сада није реаговао. Ближи се Олимпијада у Будимпешти, не смеју европски прваци да буду деградирани и демотивисани. По закону би требало да су награђени сви играчи и главни тренер, односно селектор, Миодраг Перуновић, а Савез ће нека средства да одвоји и за тренера Милоша Перуновића. Чинимо све да ту одлуку убрзамо, али није на нама. У питању су Уредба и Закон о спорту, ја се уздам да ће та грешка и неправда бити исправљене заједничким ангажманом министра спорта, председника Владе и председника Републике, јер су до сада показали да се рад и успех у спорту адекватно вреднује.

Ипак, укупна улагања државе у наш шах расту?

– Финансијски гледано, после пријема „златне” репрезентације код председника Вучића и његове подршке ми имамо обећања да ове године добијемо троструки износ. За непуних пола године то је стизало уредно, очекујем да ће бити испуњено до краја, јер је договорено на највишем нивоу и обе стране су досад поштовале све договоре. То ствара основу да и дугорочно будемо близу медаља, то је једини начин да успеси трају. Најактуелнија тема је у уређивање просторија у Нушићевој. Потом ћемо тражити део простора где ће бити Експо 2027 за неку врсту куће српског шаха, са учионицама за предавања и салама за важнија такмичења, са музејском поставком свих успеха и вредности из прошлости. То ће бити залог за дугорочни развој – закључује Драган Лазић.