Аустрија има проблем с мигрантима, али не са српским

Слободарска партија Аустрије (ФПО), већ дуже од годину дана, према анкетама, суверено држи прво место с близу 30 одсто подршке, уочи избора за Европски парламент. Овај успон подстиче амбиције њеног лидера Херберта Кикла да освоји и парламентарне изборе у септембру, док га западни медији све чешће пореде с мађарским премијером Виктором Орбаном, називајући га новом великом главобољом за Европску унију.

„О томе ко може да пређе границу наше земље и колико ће се задржати мора се одлучивати искључиво у Аустрији”, поручује Кикл, чије речи изазивају забринутост не само у Бриселу, већ и међу бројном српском заједницом у Аустрији.

Према подацима „Евростата” из 2021, годишње око 3.500 Срба тражи бољи живот узводно уз Дунав.

Ипак, Константин Добриловић, кандидат ФПО-а за европске изборе, уверен је да наши људи немају разлога за бригу.

„Све партијске колеге кад говоре о темама које се тичу миграција, управо наводе српску заједницу као одличан пример интеграције у аустријско друштво и то можете од њих чути и у формалним и у неформалним разговорима”, каже Добриловић, који је у странци задужен за политичке контакте с државама западног Балкана.

Кад је реч о проблематичним мигрантима, мисли се на оне који илегално долазе изван Европе, без докумената и жеље за интеграцијом, објашњава за „Политику” овај функционер ФПО-а српских корена.

Рођен је у Немачкој, а средњу школу је завршио у Сремским Карловцима, у православној богословији Светог Арсенија, и добро говори српски језик. У његовој странци, кад износе антимигрантске ставове, ипак, како Добриловић каже, мисле на појединце с проблематичним понашањем који изазивају инциденте, стварају страх и несигурност међу грађанима.

„Они представљају претњу по висок ниво безбедности на који смо навикли у Аустрији”, истиче наш саговорник.

На питање како би његов политички ангажман могао да допринесе побољшању положаја Срба у Аустрији, наводи да ће он бити глас нашег народа.

„Ми немамо ниједног представника у политичком животу Аустрије, а само у Бечу живи око 200.000 људи српског порекла или десет одсто становништва, док их је у целој држави око 300.000. Они имају апсолутно иста права као и сваки грађанин, и њих се тичу теме које се тичу и свих осталих”, каже Добриловић.

Како додаје, иако је српска дијаспора бројна у земљама ЕУ, веома је мало људи с нашим коренима, чак и оних који су друга или трећа генерација, на високим политичким функцијама. Ти људи једноставно нису у довољној мери заинтересовани за политичко деловање.

„Свако је пре свега окренут себи и свом окружењу, тако да је свест о потреби политичког ангажовања на ниском нивоу. Постоји често још један разлог за њихово слабије учешће у политичком животу. Иако су иначе добро интегрисани, приметно је некада неразумевање система и начина функционисања политичких механизама у државама у којима живе”, објашњава Добриловић.

Према речима јединог кандидата нашег порекла високорангираног на некој изборној листи за ЕП у Аустрији, став ФПО-а је да будућност Европске уније може бити само у заједници суверених националних држава, која људима гарантује мир, сигурност, слободу и просперитет.

„У том смислу, потребно је да свака земља буде више окренута себи и потребама становништва, да заступа здрав патриотизам и као таква буде део велике породице Европске уније”, наводи Добриловић.

Поручује и да је кандидатура за европосланика тек почетак његове политичке каријере, пошто ће Аустријанци већ у септембру изаћи на биралишта на националном нивоу, а након тога, следеће године, и за покрајинске и градске изборе у Бечу. Најважније је, истиче он, да велика српска заједница у Аустрији коначно добије свог заступника у политичком животу, јер су сви они грађани те земље и то би била прилика да се чује и њихово мишљење.