Србија Зиђин Копер: Студенти РГФ-а посадили у Бору 300 младица црног бора

БОР – Уочи Међународног дана заштите животне средине, који ће овог 5. јуна у свету бити обележен под слоганом „Путовање у зеленију будућност”, Србија Зиђин Копер угостила је данас будуће инжењере заштите животне средине, студенте Рударско-геолошког факултета у Београду. Њих су у рударски град и компанију довели професори ради теренске наставе и стручне праксе, али и организоване садње црног бора дуж пута ка руднику „Јама”. За непуна два сата, на тој локацији посадили су 300 младица четинара.

„До пре пет година овде је било одлагалиште раскривке. Морали смо најпре да рашчистимо, па рекултивишемо терен и тек онда посејемо траву. Зелени „тепих” знак је да је ова локација оживела, а метаморфоза ће за неколико година бити потпуна, када младице које смо посадили порасту и постану лепа борова шума. Ова акција је део шире компанијске стратегије очувања природних ресурса и заштите животне средине коју реализујемо корак по корак. Досад је у Бору и Мајданпеку, у различите еколошке пројекте, Србија Зиђин Копер инвестирала преко 200 милиона долара. Санирано је око 200 хектара деградираног подручја и посађено 560 хиљада садница. Добар пример је и рекултивација „Високих планира” коју смо почели у Бору, где је досад озелењено преко 355 хиљада квадрата”, казао је  генерални менаџер Сектора за друштвено-одговорно пословање у Србија Зиђин Копер Џанг Јиченг. 

Професор др Александар Цвјетић подвукао је да је Рударско-геолошки факултет баш ради равнотеже између рударства и екологије пре неколико година отворио смер „инжењерство заштите животне средине”. Рударство, како је рекао, не мора нужно бити привредна грана која уништава животну средину.

„Сваке године у ово доба РГФ организује и теренску наставу за своје студенте, јер једно је када им ми описујемо њихов будући позив, а сасвим је друга прича када они на лицу места виде оно што уче кроз теорију. Бор је град са рударском традицијом дужом од 100 година и због тога му се враћамо сваке године”, казао је професор Цвјетић.

Студенткиња треће године Катарина Полић први пут је дошла у Бор.

„Теренска настава нам много значи, јер у пракси можемо да видимо све оно за шта се школујемо. Професори умеју да кажу да у животу нема лоших одлука, већ лоших инжењерских решења и зато се трудимо да постанемо добри инжењери и допринесемо очувању животне средине”, каже она.

Студенти су након садње црног бора наставили практичну наставу у другим компанијским погонима. Надлежни у Сектору заштите животне средине показали су им на лицу места како се третирају рудничке воде, опасни отпад и прашина, али и како компанија брине о озелењеном подручју око највећег рудника и његових пратећих фабрика. Будући академци посетили су флотацијско јаловиште у „Великом Кривељу”, као и постројење за третман отпадних вода код рудника „Јама”.