Љубав за једну ноћ

На почетку своје везе, парови су склонији идеализованом уверењу како је њихова љубав, једина и вечита. За њих она нема алтернативу. О неверству готово да се тада и не размишља. Да ли је баш тако? Додуше, ни наука о људским емоцијама, чини се, није сасвим сигурна да ли емотивну и сексуалну превару треба осудити или јој аплаудирати. Ова дилема остављена је на савест самих партнера и зависи од њихових моралних критеријума и вредности.

Постоје појединци којима годинама полази за руком да успешно балансирају на танкој жици неверства и брижних супружника. Oни мање вештији или можда само искренији „падају” већ после првог блиц-сусрета са незнанцем. Истина, у моментима „емотивне опијености”, не остаје превише времена да се размишља о последицама које може да донесе једна ноћ проведена изван кућног крова који се дели са брачним или емотивним партнером.

Статистичари су израчунали да је у Србији у 2007. години склопљено 41.083 брака, а да су 8.622 супружника већ на самом почетку доживела брачни „фијаско”. Према подацима Републичког завода за статистику, број развода се у односу на 2005. и 2006. годину повећао, а као најчешћи разлог да свако крене на своју старну наводи се управо брачно неверство.

У својој најновијој студији о ванбрачним излетима „When good people have affairs”, позната америчка психоаналитичарка Мира Киршенбаум, објашњава разлоге те појаве, заступајући тезу да је немогуће одржавати две сексуалне везе на дужи период.

„То обично траје веома кратко. Све подсећа на кулу од карата. Што су случајни партнери даљи од почетка, њихов крах је извеснији”, мишљења је психоаналитичарка.

Неверство које је учињено у налету адреналина, за ову научницу плод је пуке радозналости да се завири „у туђи тањир” и жеље да се „провери” шта је током брака пропуштено. „Нова романса уме да изгледа бајковито, романтично, секси и крајње узбудљиво. Али и ново једном постане старо, и тада схватите да је све реплика ваше старе везе”, сматра психоаналитичарка.

Један воли, другог боли

Др Јовица Стојановић, антрополог и сексолог, напомиње да је Фројд тврдио да је човек најслабији и најрањивији управо онда када воли. Зашто се због преваре толико пати и кога она „у троуглу” највише боли?

„Зато што је љубав игра за двоје, па када се у њу умеша и трећа, макар и пролазна особа, онда нестаје симетрија у количини вољења. Један увек воли више, а други је тај кога више боли. Нажалост, онај који више воли је у подређенијој позицији. Та особа је лака мета, која лако може да буде повређена – емотивно, сексуално, па чак и економски и друштвено”, истиче др Стојановић.

Везе изван брака, за једну ноћ увек су биле интригантне и привлачиле су пажњу јавности. У патријархалним срединама мушкарац који мења друштво дама сматра се херојем, док жену која се усуди да прихвати непристојну понуду, очекују далеко оштрији коментари.

„На то се још увек гледа као на ’забрањено воће’. Међутим избор како животног партнера, тако и оног за једну ноћ, много говори о природи постојеће везе. Тај краткотрајни излет може да буде индикатор да у постојећој вези нешто ’шкрипи’. Али избор партнера ’са стране’ може да говори и о сексуално-емотивној интелигенцији сваког појединца”, појашњава др Јовица Стојановић.

Истраживања која су недавно рађена на Универзитету Дурхам, недвосмислено потврђују да мушкарци и жене потпуно различито размишљају када су у питању краткотрајни сексуални сусрети. Мушкарцима не пада тешко да спусте све критеријуме како би освојили даму са којом планирају да проведу једну ноћ, док женама ласка понуда за ноћни провод.

Признати или прећутати ?

После једнократних сексуалних искустава, показало је истраживање којим је руководила професор Ана Кампбел, жене се углавном осећају лоше и мисле да су биле искоришћене. Насупрот женског осећања празнине и емотивног кошмара, за заводнике је резервисан укус победе и тријумфа. Дон Жуани су после луде ноћи највише желели да се пријатељима похвале о детаљима њихових сексуалних излета.

Професорка Ана Кампбел је закључила да су мушкарци после успутног секса били наоружани самопоуздањем, док је код жена доминирао осећај искоришћености, истовремено и наде да њихова околина никада неће сазнати за тај догађај.

Психолози су углавном једногласни да о излетима за једну ноћ не треба причати уколико то није неопходно. Да ли неверство треба прећутати или признати ?

Мр Марјана Поповић, психотерапеут, истиче да неки људи мисле да ако су далеко од партнера њихова превара може остати неоткривена.

„Наши људи су, генерално, склони играма скривања. Међутим, има и таквих особа који ће отворено признати шта се догодило. Они имају снаге да партнера гледају у очи и кажу: ’Знаш, међу нама је све у реду, али мени се десила авантура’. Наравно, да даљи исход таквих веза зависи од квалитета односа који људи имају. Јер, може се десити да изненадни флерт растури, али и да оснажи и учврсти постојећу везу”, каже наша саговорница.

По њеном схватању, осим што су „издувни вентил”, авантуре могу представљати и својеврсни тест поверења.

„Колико год то можда горко звучало, оне могу да помогну да схватимо да однос са базичним партнером није довољно добар. Могу да буду путоказ, да ли такав однос треба мењати или га напустити”, каже мр Марјана Петровић.