СМС и кликови све чешће предмет стручних вештачења

У жутим омотима судских списа често се налази одштампана комуникација са друштвених мрежа. Телефони и рачунари постали су средства извршења кривичних дела, па су поруке и кликови често предмет стручних вештачења. О томе су говориле и судије на саветовању у Врњачкој Бањи.

На свету постоји 4,48 милијарди активних корисника друштвених мрежа на свету. „Фејсбук” има 2,89 милијарди корисника на месечној бази, „Инстаграм” једну милијарду, а „Јутјуб” 2,3 милијарде месечно активних корисника. То су три „најмасовније” од неколико десетина друштвених мрежа, о којима је податке изнела судија Врховног суда Бојана Пауновић.

– Друштвене мреже су за млађе генерације замениле у великој мери непосредне сусрете и сада представљају доминантно место за дружење са вршњацима. Профиле на друштвеним мрежама млади сматрају својим приватним простором, који је скривен од родитељске знатижеље и бриге. Посебан значај за младе имају повратне информације у виду коментара и лајкова о томе како група, вршњачка или нека друга којој припадају, оцењује њихове објаве, интересовања или изглед. Уколико су коментари позитивни код младих особа јача самопоуздање, формира се позитивно мишљење о себи, али уколико нису, онда они могу и често јесу део такозваног дигиталног вршњачког насиља – рекла је судија Пауновић.

Један од новијих видова дигиталног насиља је такозвана „осветничка порнографија” – објављивање сексуално експлицитног садржаја без сагласности особе која је снимана, а у циљу омаловажавања, уцењивања или пуког узнемиравања, рекла је судија и подсетила на случај који се догодио у Србији почетком 2021, када су корисници неколико група на мрежи „Телеграм” делили интимне фотографије и снимке девојака.

– За разлику од реалног света и управо због привида прикривености, у делу популације друштвене мреже су препознате као идеално место за различите радње које су у супротности са законом. Осећај да је тешко открити ко стоји иза неког профила на друштвеној мрежи, локацију, извесну временску дистанцу од евентуалног извршења до откривања таквих радњи, даје извршиоцима кривичних дела, преко или уз помоћ друштвених мрежа лажан осећај сигурности и безбедности од прогона – истакла је судија Бојана Пауновић.

Са друге стране, полицији друштвене мреже помажу у истрагама, јер се на основу њих може открити идентитет и могу се прикупити докази, фотографије, локације, чак и подаци о имовини, повезаним лицима, па и становима које користе осумњичени.

– Оно што омогућава полицији да има користи од друштвених мрежа је чињеница да се извршиоци неретко „хвале” својим поступцима, новим возилима, скупим сатовима, непокретностима које су купљене опраним новцем. Врло често објављују постове о путовањима, о својим хобијима, о местима које посећују, о кругу пријатеља, о члановима породице – навела је судија.

Хвалисавци на друштвеним мрежама, међутим, често су и мета крађа и провала у станове. Док се они смеше са егзотичних плажа или ручају у ексклузивном ресторану, разбојници који прате њихово кретање имају довољно времена да им однесу вредне ствари и новац.

Понекад се на „нету” нађу и најаве вршења кривичних дела, видео-записи током или након извршеног кривичног дела који садрже одређене доказе да се заиста догодило, да су они то заиста учинили.

– На тај начин ови извршиоци често обезбеде доказе који се користе касније за њихову осуду. Постављање видео-записа који се односе на терористичке претње или акције и уопште везане за тероризам на друштвеним мрежама само додатно показује колико су друштвене мреже опасне, али и корисне за рад полиције на откривању па и спречавању извршења најтежих кривичних дела. Све ово указује да су друштвене мреже створиле како проблеме, тако и шансу за органе гоњења – истакла је судија.

Током неколико претходних година примећено је да се сајбер-криминалци удаљавају од дарк-веб форума у корист апликација за размену порука из шифрованих канала комуникације. Холандска полиција недавно је затворила сервис за размену порука Exclu и то у акцији која је резултирала са 42 хапшења у Холандији, Немачкој и Белгији. Затварање овог сервиса за размену порука је било  значајно јер је ова услуга била јединствена по томе што је била искључиво коришћена од стране криминалаца.

– Истрага је трајала скоро две године и власти су процениле да је апликација имала око 3.000 корисника који су је користили на паметним телефонима и то за износ од 800 евра за коришћење у трајању од по шест месеци. Заузврат омогућен је приступ високобезбедној шифрованој платформи, која им је омогућила размењивање порука, фотографија, белешки, ћаскања и других информација које су и слате заправо у циљу вршења или промовисања или похвала о вршењу својих кривичних дела. Полиција Холандије је сарађивала са полицијама других европских земаља као и агенција, као што су Евроџаст, Европол, затим полиције у Италији, Шведској, Француској и Немачкој. Као резултат истраге пронађене су и две лабораторије за производњу опојних дрога, заплењено је 5,5 милиона евра у готовини, 300.000 таблета екстазија и 200 телефона – изнела је судија Пауновић.

У пракси судова у Србији до сада су најчешћа кривична дела извршена путем друштвених мрежа била угрожавање сигурности, прогањање, неовлашћено прикупљање личних података, неовлашћено прислушкивање и снимање, неовлашћено објављивање туђих списа, портрета или снимка, увреда, изношење личних и породичних прилика. Затим, ту су и повреда угледа због расне, верске и друге нетрпељивости, превара, изнуда, уцена изазивање расне, верске или друге нетрпељивости, изазивање панике и нереда, расна и друга дискриминација. Честа су и кривична дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу, трговина људима, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, јавно подстицање на извршење терористичких дела, врбовање и обучавање за вршење терористичких дела.

Препоруке Савета Европе

Међу судијама сасвим извесно има корисника друштвених мрежа. Због тога је добро имати на уму, рекла је судија Пауновић, да је Савет Европе објавио публикацију „Етички аспекти употребе друштвених мрежа” као водич за судије и тужиоце. Он садржи опште напомене о поседовању налога на друштвеним мрежама, а онда и разматрање да ли на приватним налозима наводити правосудну функцију, право име или псеудоним, као и каква би требало да буде комуникација.

У водичу се налази део који се бави препорукама у виду општих напомена о пријатељствима на друштвеним мрежама, а посебно о пријатељствима судија и тужилаца са адвокатима и странкама у поступку. Објашњава се какви ризици постоје и где су границе коришћења приватних налога на друштвеним мрежама.