Свесрпски сабор

Дивно звучи и души је мило. Први пут у историји сабраше се све српске вође у свим српским земљама у свесрпској престоници Београду. Чак је и мотив читавог догађаја био изузетан – ”Један народ, један сабор”. Можда ће ми неко замерити, али додао бих – „Једног дана и једна држава”. Заправо, да ме неко не схвати погрешно, јер сам неко ко уважава реалну политику и најмање што желим је било какав рат с обзиром на то да потичем из многострадалне фамилије, но тај сан о уједињењу српских земаља у једну државу не може ми нико одузети. Како мени, тако и читавој мојој фамилији у Републици Српској. Сви они овакву Босну и Херцеговину доживљавају само као привремено дављење, а циљ је једна држава са Србијом. Нема тог Србина преко Дрине који ће рећи да му је Сарајево главни град, већ ће му то увек бити Београд, као што нема тог Србина који ће икада навијати у било чему за Босну и Херцеговину, већ искључиво за Србију.

Зато је за викенд одржани Свесрпски сабор разгалио српски народ, посебно онај преко Дрине, јер само сазнање да је Србија увек уз њих њима је нада за опстанак. Дивно је било видети и браћу из Српске Црне Горе, браћу из Македоније, нашу прогнану браћу из Републике Српске Крајине. На једном месту Шумадија, Поморавље, југ Србије, Косово и Метохија, Банат, Срем, Бачка, Тимочка Крајина, Семберија, Подриње, Мачва, Босанска Крајина, Херцеговина, Црна Гора, Бока, Кордун, Банија, Далмација, Лика… Има ли јаче снаге? Има ли ичег снажнијег?

Наравно, не би ова величанствена манифестација прошла, а да се нису јавили дежурни антисрби и титоистички потомци. Они који су одувек презирали српско уједињење и чије су деде и очеви увек све чинили да никада не дође до српског уједињења. У складу са пропагандом из Сарајева, Загреба, Приштине и они су дали свој пуни допринос да напљују поруке српског јединства. Смета им јер баш оно урнише њихове тежње да се дочепају власти. Њихова снага је увек долазила до изражаја када је српски народ био разједињен и на коленима. Када се одрицао своје свете Цркве, коју они посебно мрзе, када се одрицао историје и традиције и када је уместо у Господа веру поклањао Марксу и Енгелсу, односно Титу. Њихов презир према Србима западно од Дрине је толико велики, да верујем како ни у самом Сарајеву таква мржња према Србима из Републике Српске не постоји. Уосталом, доказ су вам сви избори у Србији када крене хајка и харанга на Србе из Републике Српске због гласања.

Елем, српско уједињење не може се зауставити. Оно је отпочело на величанствен начин. Ето, дао бих лични допринос у смислу конструктивног предлога, а то је да се процедура за добијање држављанства Србије сваком Србину из Републике Српске, Црне Горе, окупиране Републике Српске Крајине, Македоније, апсолутно упрости и да свако може да добије без проблема држављанство. Такође, сваком Србину у Републици Српској, па и Црној Гори требало би омогућити да несметано гласа на изборима у Србији. Баш као што то чине Хрвати из Херцеговине на хрватским изборима. Има ли ишта лепше до тога да комплетан српски народ бира власт у матици? Уосталом, немам дилему, тако нешто ће спречити да се титоистичка антисрпска клика икада више домогне власти у Србији, што је свакако на велику корист за целокупно Српство.

Живело свесрпско уједињење!

*Народни посланик