Литијумске и политичке тајне

„Србија се налази у завршној фази преговора око закључивања стратешког споразума са Европском комисијом око експлоатације и прераде критичних сировина и метала”, парафразирам вест са бриселског портала Евроњуз.

Наглашено опозициони медији поменутој вести намерно су придали вео „опасне политичке” тајне.

Напад на копање и прераду литијума у Србији, читај пројекат „Јадар”, представља свакодневну медијску праксу и потврду грађанске исправности ангажованих појединаца и „свете” еманципаторске мисије невладиног сектора.

У жару политичке, прецизније предизборне борбе, „критички медији” свесно су заборавили да уговоре о сарадњи са ЕУ о питању критичних сировина и минерала, имају истинске „колоније”, попут Канаде, Аустралије и Норвешке. Списак последње поменутих развијених и слободних земаља показао је да је „европејство” наших критичких и реформских медија карикатурално, ирационално и помало неозбиљно. Ове земље, тешко је чак и у лошем вицу, замислити као колоније Брисела, Берлина или Париза.

Мимо виртуелне политичке игре, у реалности, односи између Србије и ЕУ по питању литијума, других критичних сировина и руда, функционишу значајно другачије. Оквир сарадње Србије и ЕУ суштински је дефинисан и подстицајно унапређен на обострану корист. Србија је важан део сировинско-прерађивачког плана ослобађања од стратешке зависности ЕУ од Кине, пре свега по питању експлоатације и прераде литијума.

Није тајна да се у европским круговима Србија посматра као земља која располаже озбиљним природним налазиштима литијума, али и других критичних сировина, пре свега никла и кобалта. Једнако тако, важан део ове приче је образовна структура радно способног становништва, тачније флексибилност и ефикасност нашег образовног система, географска близина Србије ЕУ, цена рада и политичко-економски потенцијал повезивања Србије у шири европски економски, технолошко-иновативни и еколошки простор ЕУ.

 Читав процес сарадње започео је у септембру 2023. године потписивањем Писма о намерама о сарадњи ЕУ у области критичних сировина и минерала. Сарадња је надограђена Планом за раст западног Балкана, који у тачки шест предвиђа и сарадњу области откривања и употребе критичних сировина и метала. Ова сарадња подразумева одређена финансијска средства, чланство Србије у европским асоцијацијама за батерије – укључивање наших стручњака у рад европске Академије за вештину израде батерија и Академију за сировине.

Упркос сукобима у Украјини и Гази, Европски савет значајно је дефинисао и унапредио стандарде у области рударења литијума доношењем Закона о критичним сировинама. Ова законска регулатива је обавезујућа за све земље чланице ЕУ, али и све државе које са ЕУ склопе споразум о стратешком партнерству у области рударења критичних сировина и минерала. Поред низа стандарда из различитих области које треба усвојити и применити, важан је став да се прерада сировина догађа на месту где се руда налази. Ова димензија европских стандарда савременог рударства отвара могућност покретања привредног циклуса који обухвата производњу јонско-литијумских батерија и индустрије електричних аутомобила и електронских уређаја.

Смисао новог законског европског прописа о критичним сировинама и минералима, огледа се у значајном убрзању бирократских процедура за истраживање и отварање рудника критичних сировина и минерала на територији ЕУ, прихватање високих еколошких стандарда у области ископавања, прераде, рециклаже и рекултивације природног окружења на коме се на врши експлоатација руде.

Уз наведено, два податка су важна за Србију, сировинска зависност ЕУ од појединачних страних добављача не сме бити већа од 65 одсто, што чини исплативим пројекат „Јадар”. Треба нагласити да управо пројекат представља директну страну инвестицију у рударство и отвара перспективу развоја привредног циклуса који мултипликује корист на више различитих нивоа, од економског до научнотехнолошког. Улагања у отварање рудника превазилазе две милијарде евра, а укупна годишња добит државе од експлоатације руде литијума и бората износи преко двеста милиона евра, уз отварање значајног броја радних места и стварање предуслова за покретање производног ланца који би Србију учинио лидером у области зелене транзиције у овом делу Европе.

Други важан моменат, нове европске регулативе о критичним сировинама и минералима истиче нужност сарадње рударске индустрије и локалне заједнице на транспарентним основама. Порука европског закона о критичним сировинама иде у сусрет готово свим очекивањима наше јавности.

Део српске јавности са много скепсе гледа пројекат „Јадар” компаније „Рио Тинто” из еколошких и економских разлога.

Употребом европских решења и надограђивањем домаћег законодавства савременим европским решењима, уз партнерски однос између државе и страног инвеститора, у овом случају компаније „Рио Тинто”, благовременим и потпуним на чињеницама базираним ставом у јавности држави, економских актера и свих заинтересованих социјалних актера у блиској будућности, Србија може постати земља која ће се изграђивати и развијати на споју социјално одговорног рударства и савремене иновативне технологије у области аутомобила, индустрије електронских уређаја и соларних панела.

Узгред, тренутно удео рударства у БДП-у Србије је два одсто. Отварањем Србије ка рударењу критичних сировина, у које се поред литијума, убрајају још никл и кобалт, те организацију привредног ланца око рудног богатства у нашој земљи, удео рударства у БДП-у може ићи до седам посто.

И за крај не мање важно, скептицима у погледу одрживости индустрије електричних аутомобила ваља презентовати податак да ове године постоји скок продаје електричних аутомобила на европском континенту за 14,24 одсто. Дакле, и грађанство и ауто-индустрија показују одређене трендове у производњи и потрошњи.

Србија не треба да не препозна научнотехнолошке, економске и еколошке савремене токове.

*Политички аналитичар