Заступаћу војвођанске Мађаре и целу Србију

Као што је и Андор Дели, мој претходник у протекла два мандата то чинио, и мој најважнији задатак као посланице у Европском парламенту биће да искористим све могућности обраћања, преговарања, излагања, како бих подржала Србију да што пре постане пуноправна чланица Европске уније. Уверена сам да би од тога, осим што је у интересу Србије, а тиме и војвођанских Мађара, користи имала и сама ЕУ. Србија је кључна држава региона и европски пројекат не може бити потпун без чланства Србије – каже у интервју за „Политику” Анамарија Вичек, нова посланица Европског парламента.

На недавним изборима за Европски парламент, према резултатима које је објавила изборна комисија Мађарске, листа владајуће партије Фидес освојила је 11 мандата, а међу изабраним кандидатима је и Анамарија Вичек из Савеза војвођанских Мађара. Она је, после Андора Делија, постала друга посланица у Европском парламенту која, осим мађарског, има и српско држављанство. Анамарија Вичек је од 2014. до 2016. била посланица у Народној скупштини Србије, а сада обавља функцију потпредседнице Савеза војвођанских Мађара.

Који ће бити ваш први потез као европарламентарке?

Прве седмице свакако ће бити недеље учења и упознавања. Ово ће за мене бити велика промена, јер сам до сада радила као народни посланик у Скупштини Србије, а потом и као државни секретар у другом окружењу, у потпуно другачијем систему. Пошто је реч о међународној институцији, сасвим је природно да се процедуре и систем рада Европског парламента веома разликују од било којег националног система. Ипак, мој циљ је исти као и последњих година. Заступаћу војвођанске Мађаре, али и целу Србију, и што ефикасније подржавати државу на њеном путу ка ЕУ. То подразумева велику одговорност, јер ћу бити једина посланица у Европском парламенту из Србије. Поред тога што ћу заступати грађане Србије, исто тако ћу заступати и интересе Мађарске и њених грађана, пошто сам изабрана за посланицу у Европском парламенту с изборне листе Фидеса из Мађарске. Дакле, наредних неколико недеља припремаћемо се за конститутивну седницу ЕП средином јула, након чега ће се формирати и парламентарни одбори Европског парламента.

Где видите себе у ЕП – у којем одбору?

Што се тиче чланства у парламентарним одборима, биће јасно у наредних неколико недеља који ће представници ЕП бити чланови којих одбора и делегација. Мој првобитни циљ је да на неки начин учествујем у раду Одбора за спољне послове, пошто се овај одбор најчешће бави питањима приступања држава западног Балкана. Исти одбор усваја годишње извештаје балканских земаља и друге важне документе из перспективе региона. Поред тога, блиска ми је и област образовања, пошто сам протеклих осам година радила као државна секретарка у просвети, али видим и перспективу у Одбору за регионални развој. А што се тиче делегација, било би важно да радим као члан делегације Европског парламента за Србију, као што је и колега Дели у протеклих десет година.

Како оцењујете односе Мађарске и Србије?

Односи између две државе су на историјском максимуму. Велики корак у том напретку српско-мађарских односа десио се још у јуну 2013. године, кад је на иницијативу Савеза војвођанских Мађара, а уз подршку Српске напредне странке, на ванредној седници Скупштине Србије прихваћена декларација о осуди дела почињених над мађарским цивилним становништвом Војводине 1944–45. године. Наредне 2014. године тадашњи премијер Вучић је саопштио да је стављен ван снаге закон којим се наводи колективна кривица мађарског становништва у Војводини. Добрим односима доприноси и пријатељство председника Вучића и премијера Орбана. Добрим односима Србије и Мађарске неспорно највећи допринос дао је наш некадашњи, нажалост преминули председник Иштван Пастор. Верујем да и сам чин Фидеса – да већ трећи пут уступа место на својој листи кандидата за Европски парламент Савезу војвођанских Мађара – показује приврженост Владе Мађарске циљу да српско-мађарски односи и даље јачају. Такође, томе доприноси и подршка коју Влада Мађарске пружа Мађарима у Војводини у виду подршке у области образовања и културе преко Националног савета мађарске националне мањине, а од кључног значаја је и економска подршка Мађарске преко фондације ’Просперитати’, која је показала значајну добробит за цео регион.

Многи европски политичари се противе проширењу

Како унапредити живот обичних грађана?

Што скорије приступање Србије Европској унији би, наравно, допринело томе да се квалитет живота грађана побољша. Али ће бити сјајних могућности и док се то не реализује, па ће тако, на пример, развоју државе и целог региона увелико допринети и шест милијарди евра између 2024. и 2027. године, предвиђених новим Планом раста Европске комисије. Посебна захвалност припада Оливеру Вархељију, комесару Комисије за суседску политику и проширење, који је – за разлику од многих европских политичара који се противе проширењу и успоравају га – увек проактиван у поступању према питањима проширења и земљама региона.