Празник фашизма и фудбала

Оправдала је сва очекивања утакмица између Албаније и Хрватске када је реч о страственој, крвожедној и уједињујућој жељи да се Срби убију вешањем на врбе, комадањем у Жутој кући или клањем у Јасеновцу.  

Празник фашизма на трибинама показао је да албански и хрватски навијачи здушно баштине традицију својих предака - највернијих сарадника сваког окупатора на Балкану од којих би се посебно могао истаћи Хитлер. 

И заиста, да није било технологије и светлећих реклама на којима пише ЕУРО 2024 неко би могао помислити да је у питању 1944. година и утакмица Купа Тројног пакта и сарадника сила Осовине у коме победник финала игра за титулу против Немачке и предаје тај меч како би се регистровао службеним резултатом 3:0. 

Видели смо на трибинама прави србофобни спектакл прошаран заставама са симболима терористичке ОВК, а на другој страни потпуно су испуњена и очекивања коцкастих који су ,,За дом спремни”, а иронијом судбине делује да ће их албанска браћа управо тамо и послати. 

Нема сумње да је свака од братских страна удружено навијала износећи од свог народа, историје и кореографије најбоље што имају. 

 И утакмица на терену испунила је очекивања. Видели смо отворену игру, тактичко надмудривање, нападачки фудбал, шансе и голове. Тамо су додуше односи били нешто мање родбински будући да су управо једни од других очекивали бодове неопходне за пролаз даље у групи која их је вољом жреба спојила са Шпанијом и Италијом.

 И на крају подела бодова. Могло би се рећи потпуно заслужено, али опет на жалост бројних навијача диљем лијепе њихове, Албаније, Косова и Метохије, па и поклоника из Србије јер су се овим резултатом можда међусобно елиминисали. 

Остаје жал за пропуштеним приликама. А жалиће се дуго и за шансама на фудбалском терену.