„Телеком” има чак 11,4 милиона корисника

Компанија „Телеком Србија” је у 2023. години премашила све резултате постигнуте у претходној години. Ово се може видети из резултата пословања „Телеком Србија групе” у које су „Новости” имале увид.

Пословни приходи достигли су скоро две милијарде евра, односно 230,8 милијарди динара, а оперативна добит пре амортизације и камата је већа од милијарду евра или 112,5 милијарди динара. Број корисника, првенствено у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори нарастао је на 11,4 милиона, а током прошле године је повећан за 6,2 одсто.

Када су корисници у питању, током 2023. повећан је за 266.000, па тако у Србији услуге „Телекома” користи 8,1 милион претплатника. У БиХ је 2,1 милиона, док је у Црној Гори то 740.000. Мимо ова три тржишта услуге наше компаније користи 356.000 корисника.

У Србији је „Телеком Србија” апсолутни лидер и у фиксној и у мобилној телефонији, али и у интернету и кабловској телевизији. У БиХ су лидери у фиксној телефонији, али су на другом месту према броју корисника у мобилној телефонији и кабловској мрежи. Када је Црна Гора у питању други су у фиксној, али су зато на првом месту по броју мобилних претплатника, као и у каблу и интернету.

Пословни приходи у овом периоду су порасли за невероватних 41 одсто или за 67,3 милијарде динара. Према тржишту расли су: у Србији – 38 , БиХ – 58, Црној Гори – 45 и у свету 24 одсто. Расли су и расходи, али у складу са растом групе и то по стопи од четири процента. Ипак, у овом сегменту се види да је повећана оперативна ефикасност па су пословни расходи спуштени са 58 на 45 одсто.

Ипак, сегмент који највише занима је задуженост компаније или однос између нето дуга и ЕБИТА (профит пре амортизације, пореза на добит и камата). Он је у паду, што је добар резултат. У 2022. је био 3,5, а сада је 2,3. Дуг је повећан за 58,3 милијарде динара, али су расли и приходи и њихов однос је повољнији у поређењу са 2022. Овај однос према тумачењу Карима Тага, лидера у Глобал тајму, је на доњем средњем нивоу када су глобални телекомуникациони оператери у питању. Према Таговим информацијама однос дуга „Телекома Србија” је испод нивоа америчког „Т – мобајла” код којег је однос 2,9. Далеко је испод „Телекома Италија” чије задужење у поређењу са приходима је 4,7, а далеко испод „Селинекса” и „ЦБА Комса” код којих је чак 7,3. Али и у идентичном нивоу са „Водафоном”.

Према Таговим подацима изнетим у презентацији на конференцији „Будућност телекомуникација и екосистем” у Њујорку 10. новембра 2023. године уобичајени однос дуга и прихода код телекомуникационих компанија је између два до четири пута, па се може закључити да је „Телеком Србија” на доњој граници уобичајене задужености.

МТС најбоља мрежа

МТС је проглашен најбољом мобилном мрежом у Србији будући да је упоредном анализом, у домену говорног и интернет саобраћаја, од могућих 1.000 бодова освојио 940,75.На основу методологије немачке компаније Нет хецк, МТС мрежа је од максималних 350 поена добила 333,22, док је мерењем интернет саобраћаја од могућих 650 освојила 607,53 поена. Извршни директор за технику „Телекома Србија” Ђорђе Маровић оценио је да овакви резултати долазе услед посвећеног тимског рада, стручног приступа запослених и спровођења добро осмишљених стратешких иницијатива.

Невероватан раст у БиХ

Просечан приход по кориснику, такође иде узлазном путањом. У Србији је он у 2023. години био по два процента у интернету и мобилној, док је чак пет одсто у кабловској телевизији. У БиХ је тај раст експлодирао, поготово у броју кабловских претплатника и то за петину у поређењу са 2022. годином. У Црној Гори је за четири одсто повећан број корисника интернета, а „кабла” за осам процената.