Нисам даровита, већ сам готово неуништива

Рефлектор театар је по много чему особена појава на позоришној сцени Србије. Његови уметници нису само независни, већ углавном и потпуно сами када је у питању њихова тежња да позоришну трупу организују као репертоарско позориште: са сталним програмом, на истој адреси. Милена Миња Богавац, креативна директорка „Центра Е8”, редитељка и драматуршкиња Рефлектор театра говорила је за „Политику” о новим плановима, идејама, оптимизму, добром духу овог уметничког тима који истрајава на новим пројектима у овим врелим данима.

– Од институционалних позоришта, разликује нас то што немамо стабилан извор финансирања, па тако ни луксуз да узмемо колективни годишњи одмор… Због тога наше позоришне сезоне не трају од октобра до јуна, као у великим театарским кућама, већ од јануара до децембра: целе године, без летњег распуста. Време кад остала позоришта одлазе на паузу, за нас је време у „летњем режиму рада”. Сезона се наставља, с тим што свакако користимо прилику да направимо пресек и схватимо шта смо урадили у прва два тромесечја, односно шта можемо боље, у наставку године.  Наслов наше 12. по реду сезоне гласи: „Мир и правда”, тако да у овим врелим данима, проучавамо још врелије теме. Радимо на представи „Моја земља: Шта млади мисле о патриотизму”, која ће премијерно бити приказана у октобру – каже Милена Богавац и додаје:

– Теме представе су теме сезоне: мир и правда, као две стране истог новчића. Са групом младих уметника испитујемо везу између ова два појма, а у оквиру пројекта који настаје уз подршку Европске уније и УНДП-а. Уједно, то ће бити наша највећа омладинска продукција: 20 младих људи на сцени покушаће да одговори шта је то патриотизам, у контексту историјског наслеђа деведесетих година. Генерација са којом радимо нема сећања на те године, али има нешто друго – одговорност за будућност нашег друштва. Учимо новију историју, која се не учи у школи, о којој је веома тешко разговарати у породицама, а често је предмет дневнополитичких и медијских манипулација. Верујемо да се добре одлуке могу доносити само са пуним знањем, али ми смо друштво које тешко учи и брзо заборавља. Преиспитујемо личне и колективне ставове о прошлости, у нади да ће нам разумевање прошлости донети неку мирнију будућност.

Пројекат „Моја земља” Рефлектор театар ради у сарадњи са Центром за примењену историју који је тим поводом, како сазнајемо, припремио образовни модул насловљен „Деведесете: прошлост која траје заувек”.

– Модул укључује предавања истакнутих стручњака из области друштвених, политичких и правних наука. Поред предавања, бавимо се и „искуственим учењем”, чију основу чине радионице, јавна вођења и колективни обрасци места сећања. Трећа партнерска организација у пројекту је „Пропаганда филм” чија екипа прати и снима наш процес, како би остао забележен у виду документарног филма, јер нам се чини да је интервенција коју наша представа прави, пионирска, изазовна и важна. Сваког месеца објаве се резултати неког истраживања које показује да су младе генерације у Србији, конзервативније од генерација својих родитеља. То је забрињавајућа чињеница, посебно када се има у виду пораст насиља међу младима. Наша иницијална идеја у пројекту „Моја земља” јесте да омладинско позориште искористимо као платформу за учење и разумевање овог феномена. Јер, конзервативни ставови младих, као и вршњачко насиље нису узрок, већ последица много дубљих, нерешених проблема у друштву – прича Милена Богавац која своје уметничке планове, барем за сада, не одваја од планова Рефлектор театра. Не само зато што је, како каже, запослена у Рефлектор театру, већ и зато што је Рефлектор театар  који је основала са пријатељима, једино позориште где се уопште играју њене представе.

– Имам 42 године, позориштем се бавим дуже од 20, па констатацију о томе да сам „даровита” могу да прокоментаришем само крајње иронично: нисам даровита, него сам скоро па неуништива! Ако је једина сцена којој имам приступ бивша Минелова гаража на Дорћол шипки, адаптирана у угоститељски објекат широке намене, даћу све од себе да докажем како се позориште може правити и у таквим условима. Сцена на Дорћол плацу је наш бетон који живот значи, јер оно мало дасака што имамо не користимо за бину, већ за трибину. После премијере представе „Моја земља” крећемо на регионалну турнеју: Загреб, Сарајево, Бањалука, Мостар, Приштина – вели Милена Богавац и открива:

– Крајем новембра, око рођендана наше прве представе „Мушкарчине”, поново ћемо организовати Рефлектор театар фестивал, као регионални фестивал друштвено ангажованог позоришта. То нам је други фестивал који продуцирамо ове године, с обзиром на чињеницу да смо у мају организовали омладински фестивал ТОП (од речи: театар – омладина – помирење). На ТОП-у смо окупили 50 младих уметника из четири града у региону. Играли су своје представе, дружили се, слушали предавања и учествовали у позоришним радионицама, током којих су припремили заједнички наступ. Надамо се да ће и овај фестивал постати традиција, пре свега због младих уметника којима пуно значи повезивање са вршњацима из региона.