Суд постао сервис банкама

Још од 2003. године када је донето низ закона – о планирању и изградњи, о легализацији заложних права, а потом и о промету градског грађевинског земљишта, изазвана је права лавина захтева у вези са укњижбом, потраживањем разних права, па на крају и загушење земљишно-књижног одељења Другог општинског суда у Београду.

– На нека поступања суда чека се и по годину дана – каже Драган Беновић, шеф овог одељења. У процедури уписа својине за свако ново стицање потребан је правни основ, а једино што се променило јесте, велики застој. „Чистећи” општине које прелазе у надлежност катастра посвећује се велика пажња тим предметима. До сада је примљено 24 хиљаде захтева за упис промене права власништва, око 46 хиљада захтева за издавање власничких листова и 15 хиљада разних уверења и потврда. И поред неплаћеног продуженог рада запослених и викендом, а све у интересу странака, многи предмети не могу доћи на ред ни за годину дана.

Беновић то објашњава наглим порастом интересовања грађана за сређивање земљишно-књижних права. Само доношењем закона о легализацији бесправно подигнутих објеката, а држава је проценила да их има најмање милион, потребно је урадити исти број геодетских радњи и промета уз додатак хипотека на објекте у изградњи постојећих у евиденцији, а без уписаних заложних права.

– Земљишну књигу водимо ручно као 1934. године, преписујемо власничке листове из земљишних књига – каже овај стручњак. Закон о хипотеци који је довео до праве експлозије градње и тржишта некретнина поспешио је давање хипотекарних кредита у банкама и учинио да су суд и катастар практично постали сервис банака. На решење о промени власништва се чека и до годину дана. Приоритети су дати уписима привремених мера, забележби јавних продаја спорова и уписима хипотека што завршавамо за петнаестак дана. Уколико се врати на снагу одредба Министарства за убрзано решавање предмета, то би допринело ефикаснијем раду, а тада можемо решавати хитне случајеве и у току дана. Дошли смо у ситуацију да само радимо предмете из катастарских општина, предмете уз потврду банака и државних органа за упис неопходан за издавање грађевинских дозвола. Због свих злоупотреба које се дешавају у промету (дупли промети, промети оптерећених непокретности) дошло је до тога да су купци постали опрезни, па захтевају куповину некретнине са уписаним власничким правима. Сада се уписују и некретнине којима нису рашчишћени односи од пре 20 или 30 година, што је и прави потез да би се избегле разне преваре.

– Будућност у земљишно-књижним пословима јесте, каже Беновић, да се евиденција земљишне књиге (након електронског скенирања података) и катастра сусретне у неком компјутерском центру, и валидно пруже све информације и дозволе на ефикасан начин. Сада се доношењем закона о катастру уносе у компјутер сви подаци из земљишне књиге и при том чине грешке, јер су бројни захтеви странака за исправку. Рад од годину или више на формирању компјутерске евиденције најједноставније катастарске општине не обећава ефикасност без усаглашавања земљишне књиге и катастра, како би грађани имали највалиднију и најекспедитивнију информацију о својој имовини, каже Драган Беновић.