Сами себи опозиција

Резултати недавно одржаних локалних избора се могу кратко сумирати закључком да постоји јединствен став у оваквој опозицији да никада не дође на власт. Неки аналитичари пак изборни крах опозиције приписују апстиненцији бирача, јер је променом изборних закона злоупотреба са променом пребивалишта елиминисана као разлог за лош изборни резултат претендената на власт. Бирачи су једноставно послали јасну поруку да се бојкот не исплати.

Чињеница је да је било мало времена за озбиљну кампању, али како опозицији, тако и странкама из власти. Очекивања на једној страни била су да ће опозиција у појединим градовима (Нови Сад, Ваљево, Ниш, Чачак...), с обзиром на то да је на изборе изашла уједињена имати знатно бољи резултат, чак и победити. С друге стране, изборни резултат коалиције предвођене Српском напредном странком бољи је него што су истраживања јавног мњења указивала. Додуше, и излазност је била значајно мања у односу на децембарске изборе. То се може објаснити чињеницом да Српска напредна странка, као и њен коалициони партнер Социјалистичка партија Србије, имају лојалније бираче који на изборе излазе без обзира на временске прилике, личну мотивацију, маркетиншки учинак и друге околности. Мању излазност објашњавамо тиме да бираче мање интересују локални избори у односу на парламентарне и председничке изборе.

Међутим, многи су предвидели да су бирачи, заправо, били помало и збуњени, односно да им је било тешко да разазнају ко је данас „права”, а ко „лажна” опозиција. Наиме, по једној школи мишљења, правом опозицијом се сматрају оне странке које су бојкотовале недавно одржане изборе, док су остале странке које су изашле на изборе, по том тумачењу, заправо, дале легитимитет актуелној власти. Наравно ово је врло дискутабилно, али наводим због тога што су многи разочарани бирачи гласали за покрет „Крени–промени”, који су поједини аналитичари прогласили победником у унутарпозиционом надметању са Странком слободе и правде која се одлучила за делимичан бојкот и оним делом опозиције која је на изборе изашла под слоганом „Бирам борбу”. Не треба пак заборавити да је за стварање озбиљне странку са чланством, програмом и инфраструктуром неопходно време, које овај пут није ишло наруку покрету Саве Манојловића, који није имао довољно препознатљивих и кредибилних личности у својим редовима. Или, како би се народски рекло: Он „има с чим, али нема с ким”. А на изборима су најважнији програми којима се детектују проблеми и нуде решења и људи – стручни, часни, доказани у својој струци.

Уколико српска опозиција жели да опстане, потребно је да престане да тражи кривце међу другима, и да се посвети решавању проблема у својим редовима. То значи да се ослободи лидера који дванаест година нису победили ни на једном избору и да организује тајно гласање, како у појединим странкама, тако и у коалицији, на којима ће чланство између више кандидата изабрати нова руководства, а потом и кандидате за највише функције у држави.

Опозиција би већ сада требало да почне с припремама за наредне председничке, парламентарне и локалне изборе, и то тако што ће кренути у теренски рад и формирати мреже повереника и одбора. Није довољно да се њихови високи функционери селе из једног телевизијског студија у други и да пишу објаве на друштвеним мрежама, већ да крену да посећују људе у целој Србији и стигну до Црне Траве, Босилеграда, Блаца, Рашке, Малог Црнића, Љубовије, Пландиште, Оџака... И да у тим местима стрпљиво разговарају са својим присталицама, да траже најбоље кандидате и помогну им да обезбеде средства и просторије.

Озбиљно бављење политиком захтева целог човека који је спреман да непрестано учи и усавршава се, одговара на сваки позив и поруку, буде међу људима, припрема своје јавне наступе, прикупља средства за кампању, сузбија сопствену сујету и постаје толерантнији... Уосталом, основно правило маркетинга каже да нећете продати своје јабуке тако што ћете све време говорити да су јабуке на суседним тезгама црвљиве, гњиле, нејестиве, већ тако што ћете сопствени производ учинити бољим, приступачним по цени и хвалити најбоље карактеристике, тако да привучете купце. А бирачи у политици нису ништа друго до купци који свој глас (новац) дају ономе ко их увери да заузврат добијају квалитетан програм (производ).

 *Специјалиста политиколог за међународне односе