Лабуристи пред победом

Риши Сунак је у последњих неколико недеља кампање прешао хиљаде километара убеђујући грађане да торијевци треба и даље владају Уједињеним Краљевством. Али у том незахвалном подухвату, откако је пре шест недеља расписао ванредне изборе, тешко да је испунио очекивања. Британци незадовољни лошим стањем економије и јавних служби отписали су га и пре ванредних парламентарних избора 4. јула.

После 14 година власти, Конзервативну партију, која је променила пет премијера, данас очекује изборни фијаско. Предизборне анкете главној опозиционој Лабуристичкој партији дају тешко достижну двоцифрену предност над торијевцима. Зато мало ко још сумња да вођа опозиције Кир Стармер (61) неће бити нови премијер.

На последњем скупу конзервативаца, у уторак увече, чак ни полетни говор бившег премијера Бориса Џонсона, који је 2019. године остварио убедљиву победу, није подигао суморно расположење у странци. Министар у Сунаковој влади Мел Страјд могао је само да констатује да лабуристи хрле ка убедљивој победи.

Лабуристичка партија, која је на претходним изборима добила 202 посланика, у фокус кампање је ставила само једну реч – промена. Лабуристи, предвођени бившим главним тужиоцем за Енглеску и Велс, обећавају промовисање „стварања богатства”, подстицање инвестиција, побољшање инфраструктуре, оснивање државне компаније за чисту електричну енергију ради јачања енергетске безбедности, опорезивање приватних школа ради плаћања хиљада нових наставника у државним образовним установама...

Али лабуристе, ако дођу на власт после првих националних избора у Енглеској, Шкотској, Велсу и Северној Ирској у последњих пет година, не очекује „медени месец”. Наследиће бројне проблеме – мршав привредни развој, ослабљене јавне службе и муке с мигрантима, наводи АП.

Према истраживању америчког истраживачког Пју центра, само 22 одсто гласача сматра да је економија Велике Британије у добром стању. Док је 2017. године око 75 одсто присталица торијеваца позитивно оцењивало стање упривреди, њихов проценат је сада пао на 27 одсто.

Сунак, који је пре непуне две године преузео кормило власти после политичког хаоса који су за собом оставили Борис Џонсон и Лиз Трас, тврди да после неколико тешких година кроз које је земља прошла, сада ствари почињу да иду набоље. Али, тај једва видљиви опоравак стиже касно за првог шефа владе азијског порекла, политичара богатијег од краља Чарлса, да било шта преокрене у своју корист.

У првом кварталу ове године британска економија изашла је из рецесије и то са 0,6 одсто већим растом него што је очекивано, а први пут за последње три године инфлација је такође пала, и то на прокламовани циљ Банке Енглеске од два одсто. Ендру Гудвин из „Оксфорд економикса” потврђује да постоје знаци економског опоравка, али истиче да то не привлачи много бираче и да се странке углавном фокусирају на друга питања, али да висока инфлација и недовољно финансирање јавних услуга представљају два кључна фактора због којих гласачи желе да на данашњим изборима дође до промене власти.

Шеф одељења за глобалну економију и финансије у Четам хаусу Креон Батлер рекао је за „Дојче веле” да бирачи виде какве су последице лошег стања у привреди по јавну здравствену службу, али и низ других служби, од полиције, преко локалних власти, до издвајања за инфраструктуру. Батлер ипак оцењује да се Лабуристичка партија суштински разликује од конзервативаца у три области економске политике: улози јавног сектора, регулативи и односу према ЕУ.

Иако Сунак тврди да је брегзит у опасности ако победе лабуристи, очекује се да ће његов највероватнији наследник на премијерској функцији Стармер желети да развије продуктивнији однос са Бриселом него што је био последњих година после изласка из ЕУ.

Поразом конзервативаца на изборима сасвим извесно угасиће се амбициозан, али правно контроверзан план Сунака да тражиоце азила шаље у Руанду.

Програм који је британску касу већ коштао 305 милиона долара био је кључно поларизујуће питање између две главне партије током шест недеља предизборне кампање. Сунак је то прогласио кључним приоритетом свог премијерског мандата, тврдећи да ће то одвратити људе од преласка Ламанша у малим бродовима. Иако премијер најављује да ће први авиони са мигрантима полетети за Африку чим буде реизабран, лабуристи најављују да ће тај план одбацити чим дођу на власт.

Међу странкама које рачунају да ће имати посланике у новом сазиву парламента су и Либералне демократе, Реформа УК Најџела Фаража, Шкотска национална партија и Зелена партија Енглеске и Велса. Либерали предвођени Едом Дејвијем, који су 2019. освојили 11 мандата, обећавају бољу здравствену заштиту, улагање у обновљиве изворе енергије, смањење старосне границе за гласање на 16 година и поново придруживање јединственом тржишту ЕУ. На другој страни је десничар Фараж, који тражи напуштање Европске конвенције о људским правима како би тражиоци азила могли лакше да буду депортовани.

На изборима учествује 98 странака

На општим изборима у Великој Британији 2024. године пријављен је рекордан број кандидата – 4.515 за 650 места у Доњем дому парламента Уједињеног Краљевства. На изборима учествује 98 политичких партија, од којих 35 странака има само једног кандидата. На изборе се пријавило и 459 независних кандидата, који одмеравају снаге у 317 изборних јединица.

Велика Британија је подељена на 650 области које се називају изборним јединицама. Гласачи у свакој од њих бирају по једног посланика за Дом комуна, доњи дом парламента Уједињеног Краљевства, чији мандат траје пет година.

По пребројавању гласова, краљ ће затражити од лидера странке с највише посланика (минимум 326 мандата) да постане премијер и направи владу. Лидер странке с другим највећим бројем посланика постаје лидер опозиције.

Бирачка места отварају се данас у седам сати, а затварају у 22 часа.