Територија Косова је саставни део Србије

Алжир и Србија имају изванредне политичке односе и упоредо убрзано делују на ревитализацији сарадње на свим нивоима. Алжир је истовремено највећи арапски и афрички економски и комерцијални партнер Србије с обимом трговине у порасту. Србија притом већ има корист од значајног капитала пријатељства у Африци, које датира из времена Југославије, што ће свакако олакшати успостављање новог партнерства с Алжиром на континенту. У међувремену, највећа држава Африке – Алжир – недавно је четврти пут у историји изабран за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација. Са те позиције, Алжир неће штедети напоре у Светској организацији како би се дошло до репрезентативнијег, праведнијег и уравнотеженијег међународног поретка, чиме би се исправила и историјска неправда нанета Африци, истиче у Интервјуу за „Политику” Њ. е. Фатах Махраз, амбасадор Демократске Народне Републике Алжир у Србији. Алжир је 5. јула прославио 62. годишњицу независности. У каквом контексту се слави овај догађај?

Петог јула обележава се датум кад је Алжир повратио своју националну независност после дуготрајног ослободилачког рата који је отпочео 1. новембра 1954. како би се окончао 132 године дуг колонијални мрак.

Обележавање овог историјског датума одвија се ове године у изузетно динамичном контексту захваљујући дубоким политичким и институционалним реформама, које је иницирао председник републике Абделмаџид Тебун и које су, нарочито, омогућиле истински економски узлет. Наиме, пошто је успео да превазиђе бројне структурне изазове, Алжир сада види како сви његови индикатори бележе позитиван тренд, што му је обезбедило да се уздигне на треће место најснажнијих привреда у Африци, после Египта и Нигерије, и то захваљујући свом бруто домаћем производу од више од 270 милијарди долара и расту од 4,3 одсто, према најновијим проценама међународних финансијских институција.

Поред девизних резерви од више од 65 милијарди долара, Алжир је, диверсификујући своју привреду, забележио рекордну пољопривредну производњу у вредности од 34,5 милијарди долара, крајем 2022, што је 17 одсто БДП-а, док би, према прогнозама, допринос индустријског сектора БДП-у требало да се повећа за најмање 10 одсто у 2025.

Подржавајући аргументе Србије у Уједињеним нацијама, како у Савету безбедности, тако и у Генералној скупштини, Алжир је изнова потврдио своју приврженост међународном праву. У својству несталне чланице СБ ОУН, који су ставови Алжира кад је реч о главним жариштима напетости у свету ?

Међу дипломатским постигнућима Алжира остају посебно забележене његове успехом крунисане бројне иницијативе у медијацији и мирољубивом решавању међународних и регионалних криза и сукоба, као и његов допринос у трагању за решењима за заједничке глобалне претње, попут тероризма и организованог криминала, захваљујући чему је четврти пут заузео заслужено место у СБ ОУН.

Тачно је да је током разматрања ситуације на Косову почетком године, после једностране одлуке привремених власти у Приштини да наметну употребу евра у деловима с већинским српским становништвом, наша подршка била заснована на објективним разлозима, међу којима на неопходности да се поврати поверење између две стране ради наставка дијалога уз медијацију Европске уније, како би се избегла ескалација која би могла да доведе до међуетничких напетости, као и на важности успостављања заједнице српских општина, како је то предвиђено Бриселским споразумом из 2013.

Кад је реч о резолуцији о „геноциду у Сребреници”, Алжир је приликом гласања био уздржан, јер сматра да је Дејтонски споразум једина консензуална основа на којој је било могуће да се рат у Босни и Херцеговини оконча, као и да се при сваком кораку и свакој иницијативи предност мора дати духу сарадње и дијалога ради очувања мирољубивог суживота и развоја Босне и Херцеговине.

Што се тиче другог дела питања, корисно је подсетити да се Алжир, веран својим начелима уписаним у Проглас Револуције од 1. новембра 1954, од стицања независности одлучно залаже за мир и безбедност на регионалном и међународном нивоу, заговарајући немешање у унутрашње ствари држава, мирно решавање сукоба и успостављање добросуседских односа и сарадње са свим државама региона којима припада. Његово деловање у Савету безбедности ОУН руководиће се овим непроменљивим начелима.

Алжир има посебно активну улогу у СБ ОУН кад је реч о палестинском питању уопштено, а посебно о рату у Гази. Како видите крај овог дуготрајног сукоба на Блиском истоку?

Подршка Алжира борби палестинског народа јесте догматски принципијелан став, који снагу црпи из његове борбе за национално ослобођење од француског колонијализма.

Алжир наставља да улаже напоре и да предузима бројне кораке у Организацији УН како би се омогућио пријем Палестине као њене пуноправне државе чланице као и у прилог окончању ционистичке агресије на појас Газе.

За нас је јасно да је успостављање праведног и свеукупног мира на Блиском истоку могуће само оснивањем независне и суверене државе Палестине, у складу с међународним правом и с Јерусалимом као престоницом, и крајем окупације израелског ентитета над свим арапским земаљама.

На чему се темељи алжирска стратегија у односу на изазове с којима се суочава Африка уопштено, а посебно на оне у непосредном суседству Алжира?

Земља оснивач Афричке уније, Алжир се активно залаже за промовисање интереса наше континенталне организације у приоритетним областима, а то су мир и безбедност, развој, боље управљање, економска интеграција и заступање Африке на међународном нивоу, које су дефинисане у Агенди 2063, у чијој изради је моја земља активно учествовала, као и циљеви одрживог развоја. И управо из уверења Алжира да су безбедност и стабилност у Африци повезани с развојем, наш председник је издвојио милијарду долара за финансирање развојних пројеката у Африци преко Алжирске агенције за међународну сарадњу, солидарност и развој.

Што се тиче тероризма, који је једна од главних претњи миру, председник Абделмаџид Тебун улаже неуморне напоре и покреће бројне иницијативе у оквиру свог мандата координатора Афричке уније за борбу против ове пошасти, међу којима се посебно залаже за израду новог акционог плана АУ и операционализацију Афричког фонда за борбу против тероризма.

Штавише, Алжир неће штедети напоре у ОУН како би се дошло до репрезентативнијег, праведнијег и уравнотеженијег међународног поретка, чиме би се исправила историјска неправда нанета Африци.

Земља извозник мира, Алжир ће наставити да улаже напоре и ставља на располагање своје богато искуство у посредовању за мирно решавање сукоба како би помогао земљама у нашем суседству, при чему даје предност холистичком приступу који се бави дубинским узроцима тих сукоба.

Бивша Југославија имала је важну улогу током читавог алжирског ослободилачког рата до стицања независности 1962. године и од тада је с Алжиром развила разноврсну сарадњу. Какве су перспективе сарадње са Србијом ?

Алжир и Србија имају изванредне политичке односе, о чему сведоче позитивни исходи редовних консултација које се наизменично одржавају у Алжиру и у Београду, и на којима се увек и изнова констатује велика конвергенција ставова о бројним регионалним и међународним питањима од заједничког интереса.

Тако, на нивоу региона којима наше земље припадају, свака за себе, Алжир безрезервно подржава територијални интегритет и суверенитет Србије, која, са своје стране, реафирмише своју приврженост поштовању међународног права по питању Западне Сахаре, које предвиђа праведно и трајно решење овог сукоба у складу с релевантним резолуцијама Генералне скупштине и Савета безбедности ОУН. Овакав став наглашен је марта 2018. Године, приликом званичне посете Београду нашег тадашњег министра спољних послова, и поново потврђен јуна 2023. током разговора, вођених такође у Београду, између нашег министра спољних послова Ахмеда Атафа и његовог српског колеге Ивице Дачића, који је потврдио посвећеност своје земље да неће деловати науштрб позиција Алжира, нити његових фундаменталних интереса у његовом региону.

Појединци поистовећују ова два питања, различита по својој генези, али којима је заједничко то што крше исти принцип поштовања међународно признатих граница. За Србију, реч је о поштовању једног од основних начела Хелсиншког завршног акта из 1975. За Западну Сахару, реч је о поштовању светог принципа о недодирљивости граница наслеђених од колонизације.

Територија Косова је саставни део Србије те из тог разлога Алжир није признао његову једнострану независност. Насупрот томе, Западна Сахара је неаутономна територија на коју треба да се примени доктрина Уједињених нација о деколонизацији.

Везе пријатељства, сарадње и солидарности између Алжира и Србије, наследнице бивше Југославије, датирају још из народноослободилачког рата, када су влада и народи Југославије подржавали праведну ствар алжирског народа.

Српске компаније, које и данас раде у мојој земљи, дале су значајан допринос изградњи и развоју Алжира после стицања независности.

Од тада, размењено је више посета на високом нивоу, потписан је низ споразума о сарадњи и одржано 20 заседања Међувладиног мешовитог комитета.

Алжирски премијер посетио је Србију 2021. како би поново покренуо дијалог на највишем нивоу, а затим је и наш министар спољних послова дошао у радну посету Београду, јуна прошле године, током које је усвојена заједничка мапа пута која садржи важне политичке и економске активности у веома кратком року, с циљем да се ревитализује сарадња на свим нивоима. Та сарадња ускоро ће имати користи и од поновног отварања директне ваздушне линије између Алжира и Београда, што ће олакшати размену у области туризма и трговине.

Као важан афрички партнер Србије, како сагледавате односе Србије с Африком?

Алжир је највећи арапски и афрички економски и комерцијални партнер Србије с обимом трговине у знатном расту.

Највећа земља Африке, Алжир, има и све предности, као што су поморска, железничка, путна, ваздушна и ИКТ инфраструктура, што му даје стратешки значај. Такође, припадност Алжира афричкој Зони слободне трговине отвара огромне могућности за српску привреду кроз тријангуларну сарадњу с Африком.

На плану економске интеграције Африке, Алжир је уложио знатне напоре за спровођење три стратешка структурна пројекта, а то су: транссахарски ауто-пут Алжир–Лагос, који дужином од 4.800 км повезује шест земаља, чиме ће се омогућити отварање новог виталног коридора за свих 16 западноафричких земаља ка лукама на Средоземљу, преко алжирске путне мреже; гасовод Алжир–Лагос за снабдевање европског тржишта; транссахарска окосница оптичког влакна која на дужини од више од 1.510 км треба да оптичким каблом међусобно повеже Нигер, Алжир, Нигерију и Чад.

Са своје стране, Србија, чије су компаније развиле технолошку експертизу у бројним секторима, већ има користи од значајног капитала пријатељства у Африци, који датира још из времена Југославије, што ће свакако олакшати успостављање нових партнерстава с Алжиром на континенту.