Само локали у центру имају сигурног купца

У готово свим деловима града могу да се виде нови, празни локали. Разлог за то је, поред високих цена квадрата, и (не)одговарајући одабир делатности које би привукле грађане. У агенцијама за промет некретнина кажу да се локали ретко и тешко продају, али има и оних који су, захваљујући повољној локацији, веома тражени.

– Све зависи где се локал налази – каже Владимир Михајловић, сувласник и менаџер агенције Сигма. – Уколико је у питању Кнез-Михаилова продаје се одмах, а будући власник не пита за цену. Међутим, локала за продају у овој престижној улици нема, а уколико се неки и појави, продаје се одмах и не стиже до агенција за промет некретнина. Сви траже центар јер је ту велика фреквенција људи. С друге стране, у многим тржним центрима локали су празни. Продају се они који су на добром месту у приземљу и слично. Остали остају празни. Исто важи и за локале у старим зградама. Ако су са уличне стране лакше се продају него они увучени.

У граду се однедавно примећује и нови тренд. Све је више кафића и бутика, а све мање малих продавница прехрамбених артикала. У "поплави" кафића може да се уочи разлика. Док, на пример, они у Улици Страхињића Бана привлаче особе којима је важно да буду виђени и, како све изгледа, на Врачару се све више кућа претвара у кафиће где људи, првенствено, долазе због разговора.

– Данас се брже живи, људи немају времена да иду у мале продавнице поред зграде у којој станују. Све чешће се снабдевају у великим хипермаркетима где могу да нађу све што желе. Тако на неки начин престаје потреба за локалима. Зато се ни ми у агенцијама не радујемо ако се нађу у понуди. Сви, осим оних на потесу од Славије до Калемегдана, тешко се продају. Ипак, има купаца који их узимају не да би у њима обављали неку делатност већ за издавање – истиче Нађа Баранин, директорка агенције Елита интернационал.

Добром продајом локала не могу да се похвале ни инвеститори. У Станкому истичу да за то постоји више разлога:

– Тачно је да се локали теже продају. Раније се од инвеститора захтевало да приликом градње у згради има 70 одсто станова, а 30 одсто локала. Сада је већ другачије. Регулациони план града је еластичнији. Тако у згради може да буде 10-20 одсто локала. Како ће се они продавати зависи, пре свега, од локације. На пример, наши локали на углу улица Кнеза Вишеслава и Ратка Митровића одмах су продати. Истовремено, они који нису окренути ка улици продавали су се знатно теже, али су ипак, продати. Не мислим да су само цене разлог што интересовање за локале није велико. Станком, на пример, и ту нуди погодности. Квадратни метар локала кошта од 1.500 до 1.700 евра. Раније су се они тражили углавном за отварање неких мањих продавница или за обављање услужних делатности. Чини се да са порастом стандарда све мање људи носи ципеле код обућара или гардеробу на преправку. Куповина се обавља у великим тржним центрима, док се радњице заобилазе и падају у заборав. Зато се све чешће локали купују за канцеларијски простор – каже Миодраг Ружић, задужен за односе са јавношћу.