Крај Србије?

Није нимало свеједно када председник државе одржи конференцију и изложи планове оних који никако не желе добро Србији, те на истој закључи да је коначна, пета тачка плана, крај Србије. Креће се од сакаћења, преко дискредитације, личних напада на њене руководиоце, омаловажавање, увлачење у сукобе, а све с једним циљем – да Србија доживи крај.

Признаћете, сценарио да се најежиш, а свакако га не можете ставити тек тако по страни и сматрати да је то плод нечије сулуде маште, јер изнео га је нико друго него председник Србије. Самим тим, озбиљност оног лошег што се над Србијом и уопште српским народом на целокупном Балкану надвија, без дилеме да је реална. Уосталом, а зашто би неко трпео успешну и самосталну земљу, која додатно има и озбиљна рудна богатства за које се граби данас целокупно човечанство? Далеко погодније је Србију бацити на плећа, довести марионетску гарнитуру или је, још боље, окупирати, а онда је привредно и на сваки други могући начин осакатити.

Србија озбиљно смета. Привредно се уздиже, на Балкану је незаобилазан фактор, поседује озбиљна природна богатства, од којих је литијум нешто што је данас човечанству насушна потреба, изградила је и додатно гради инфраструктуру, није увела санкције Русији, што је прст у оку многим западним силама, има слободну трговину с Кином, од овог викенда и са Египтом, са свима има сарадњу што је у време данашњих ужасних подела нешто што се не допушта, народ јој је слободарског духа, има велику историју… Као таква она многим западним државама данас је као чир на незгодном месту и ужасно смета. Баш када су они помислили да су сваког покорили и приволели да наступа у складу с њиховим вредностима, има тамо нека Србија која то све ремети и због тога стиче озбиљну популарност у свету.

Додатна и појачана сметња коју Србија и њено руководство чине по виђењу западних сила јесте чињеница да је Србија свој утицај на Балкану озбиљно раширила. То се посебно да видети у Црној Гори и Босни и Херцеговини, пре свега због великог броја Срба који живи у тим државама, али посебно је велики утицај остварен и у Македонији, где грађани као прву земљу за сарадњу и као најближу виде искључиво Србију. До јуче је то било незамисливо. Чак у Македонији све више јачају политичке опције које помињу идеју некакве конфедерације са Србијом. Све то се од стране западних сила тумачи као некакво ширење српског света, а потом и као малигни утицај Русије, јер за нас се увек везује оно да смо мали Руси, без обзира на то што то нема ама баш никакве везе с истином.

Из свега се може закључити, бар по виђењу оних који нам никада добро желели нису, Србија је претерала. Самим тим, Србија мора да буде жестоко нападнута, како је сам председник Србије напоменуо – можда чак и испровоцирана до те мере да НАТО интервенише. За почетак, босански лонац се све више подгрева, прети озбиљна ескалација сукоба, сваки дан из Сарајева стижу отровне жаоке, које су додатно потпомогнуте дејством хрватске политике и њихових медија.

Курти се мало-мало припрема за разноразне акције према Србима, покушава на све начине да испровоцира нашу војску да интервенише, што би био сигнал за међународну одмазду према нама. Као шлаг на торту, оно што би највише требало да нас разједа су којекакви домаћи покрети, невладин сектор и разни леволиберални кругови, који ће свако мало изазивати некакве протесте, окупљања, политичко насиље, а све са циљем да се бавимо будалаштинама и да изнутра слабимо, док нас споља буду растакали.

Мудрост нам је потребна као никад до сада. Како се ближе амерички избори, биће све теже, изазови ће расти из дана у дан, а ми морамо да се припремамо и за најгоре сценарије. Баш да не бисмо доживели крај како је то председник Србије истакао као жељу наших непријатеља.

*Народни посланик