Грађани забринути због кризе

Премда финансијска криза у Србији тек добија на снази, грађани већ увелико стрепе да ће на својој кожи и новчаницима осетити последице, и то у виду слабљења домаће валуте у односу на евро, инфлације, поскупљења кредита и смањења страних инвестиција, резултат је редовног месечног испитивања јавног мњења које спроводи „ТНС Медијум Галуп”.

Истраживање је обављено методом интервјуа „очи у очи” на национално репрезентативном узорку од 1.000 пунолетних грађана Србије.

Грађани који су преживели економске санкције и хиперинфлацију 1993. године, очигледно, животно су заинтересовани за стабилност и економски раст и развој, па стога није чудо да тек сваки десети испитаник појма нема о дешавањима која су у октобру потресла свет, док је чак око 87 одсто, пре свега у Београду и већим градовима, упознато са финансијском кризом која је захватила међународно финансијско тржиште и тржиште капитала.

Док се почетком октобра широм света ширила паника због потреса у међународним финансијама с епицентром у САД, наши политичари су, углавном, мудро ћутали или распиривали оптимизам тврдећи да је криза заобишла Србију, као „киша Крагујевац”, те да су проблеми с којима се сучељава српска берза, на пример, последица незавршених реформи.

Чула су се и мишљења да би од кризе, с којом се читав свет суочио, Србија могла да извуче корист, као и да је недовољна развијеност домаћег тржишта, у ствари, спасла нашу земљу од катаклизме.

Тек кад су најразвијеније и средње развијене земље масовно посегле за мерама из арсенала државног интервенционизма, у Србији су челни људи „променили вокабулар”.

Уобичајену реторику о томе да „нема проблема”, заменила су упозорења да ће се Србија и њени грађани тек суочити с великом кризом у наредној години, због чега нам предстоји кресање јавне потрошње и стезање „каиша” на државном нивоу, али и на нивоу домаћинстава и појединаца.

За разлику од политичара, грађани су, пре свега средовечни, показали висок степен реалности, при чему 46 одсто сматра да ће светска економска криза донекле узети свој данак и у Србији, док 36 процената анкетираних верује да ће то бити у великој мери. Само шест одсто грађана сматра да ће светска криза заобићи Србију.

Од кризе највише страхују особе с нижим образовањем, незапослени, становници села и Војвођани, а највећи песимизам грађани, превасходно Београђани, испољавају у вези са очувањем стабилности курса динара у односу на евро. Слабљење курса домаће валуте очекује 60 одсто анкетираних.

Половина наводи да ће светска криза условити раст цене банкарских кредита, док нешто мање од 50 одсто, пре свега становници југоисточне Србије, очекује и раст цена на мало, односно инфлацију.

У Војводини, као и у Београду, чешће него у осталим деловима земље, верују да ће се смањити прилив страних инвестиција.

За креаторе економске политике могло би да буде значајно упозорење то што половина анкетираних грађана сматра да се ствари у Србији тренутно крећу у погрешном смеру, док оних који сматрају обрнуто има свега 37 процената.

При томе су највећи незадовољници млади и пензионери, док су средовечни нешто позитивнијих схватања.

Највећи број анкетираних описује своју материјалну ситуацију као подношљиву, док је свега 16 процената сматра изразито рђавом.

Међутим, у односу на претходне месеце, у октобру више грађана очекује да ће се финансијска ситуација даље погоршавати.