Србија није пусто острво

Србију и њену економију, сада је већ сасвим извесно, неће заобићи рђаве последице светске финансијске кризе и рецесије изазване сломом хипотекарног тржишта у Америци. Јер, што смо мањи, неразвијенији, па још и у транзицији, то проблеми могу бити само већи, а не мањи. Зато се свако потцењивање таквих глобалних токова може сматрати наивношћу, каже за наш лист др Бранко Урошевић, председник управног одбора Јужноевропског центра за савремене финансије (SECCF) и професор на Економском факултету у Београду. Он додаје да то никако не значи да се добром стратегијом, а нарочито штедњом на свим нивоима, не могу умањити негативне последице кризе, која нас, ипак, по његовом суду, не може мимоићи.

Курс динара, тврди др Урошевић, не може бити стабилан када се с нашег тржишта повлаче страни инвеститори. Донедавно су доносили велике суме девиза набављених по пет-шест одсто камате, продавали их, обарали курс евра и за тако добијене динаре куповали наше хартије од вредности стичући између девет и десет процената профита. Сада, суочени са рецесијом код својих кућа, али и страхом да не изгубе новац и код нас, они убрзано продају своје папире, претварају динаре у евро и – износе их напоље. Отуда и пад вредности националне валуте, који ће, по очекивању нашег саговорника, трајати све док се садашњи (де)инвестициони смер не преокрене. О томе, каже, најбоље сведочи и преполовљена вредност наших берзанских индекса.

Шта је следеће?

Практично и по теорији долази до смањења или потпуне осеке капитала у Србију, па и цео регион. Дуго смо се, наглашава, навикавали на прилив страног капитала не бисмо ли се како-тако развијали, али и ради „пеглања” пренапрегнутог платног биланса. То ће тек бити проблем и велики изазов за НБС и њене, за сада, објективно, задовољавајуће девизне резерве. Питање је само колико дуго могу издржати одливе и скромне приливе.

– Србија је кризу дочекала са релативно високом инфлацијом и каматном стопом. Маневарски простор монетарне политике стога је веома скучен. НБС је реаговала повећавајући референтну каматну стопу са 15,75 на 17,75 одсто. Циљ је сасвим јасан – да се смањи одлив девиза, ојача домаћа валута и ублаже инфлаторни притисци. Шта није добро? Повећањем референтне каматне стопе кредити поскупљују, пада потрошња, а са њом и производња”, упозорава др Урошевић и додаје да у навонасталој ситуацији треба својски подстаћи домаћу штедњу – динарску и девизну. У том смислу, подизање осигурања улога на 50.000 евра и укидање пореза на камате на штедне улоге сасвим су добре мере. Биће, међутим, неопходно посегнути и за свим врстама уштеда на нивоу домаћинстава, фирми, и државе, истиче Урошевић.

Америка је већ у озбиљној рецесији. Уједињена Европа у најбољем случају може рачунати на стагнацију. Због одложеног деловања рецесионих таласа на мале и отворене привреде попут наше, јер Србија није пусто економско острво, ми се још, у бољој варијанти, можемо надати стагнацији или рецесији у нешто мањем обиму. Али, 2009. и 2010. биће велики изазови. Зашто?

– Због смањене привредне активности изазване рецесијом и традиционални купци наше робе куповаће је у мањем обиму. Такође, пошто се за цене сировина, наших основних извозних артикала (пољопривредних производа, челика, бакра, хемије) очекује да у најбољем случају не расту, а вероватно и наставе да падају, девизни прилив од увоза ће се последично смањити. Са мањим извозним зарадама опашће ликвидност предузећа, а са беспарицом порашће валутни, кредитни и каматни ризик. Увозници, са друге стране, имаће проблем пада вредности домаће валуте. Да би се преживела та и таква криза са што мањим последицама, појединци, компаније, па и сама држава мораће да рационализују многе процесе, што ефикасније користе оскудна средства, али и да – штеде”, истиче др Урошевић и упозорава да ће то „гладно” доба бити као богомдано за јаке компаније да јевтино купују суштински добре, али у беспарицу огрезле фирме.

Да би се из кризе изашло, фирме ће морати да развијају знања и системе за активни менаџмент свих важних врста ризика са којима се суочавају. Такође, биће неопходно знатно побољшати квалитет и квантитет информација и компанијама и хартијама од вредности како би се привукли, сада веома неповерљиви, инвеститори.

За крај ове нимало веселе приче др Урошевић наглашава да Србија у овом часу нема проблема са текућом ликвидношћу, али да њен економски опоравак неће бити брз. Праве размере кризе се тек наслућују, а поготово сектори које ће најтеже погодити.

Укратко, биће веома тешко. Међутим, умешним управљањем кризом, правовременим одлукама на микро и макро нивоу, можемо ублажити штетне последице и убрзати излазак из њих, али са ослонцем на своје ресурсе и знање.

(/slika2)