Катастрофичари нису у праву, само шире панику

Црне прогнозе о томе како ће Србију жестоко погодити талас светске финансијске кризе – за директора Центра за високе економске студије Вука Ђоковића немају много везе са реалношћу. За панику која се у последњих неколико недеља шири међу грађанима криви „економисте катастрофичаре”, али и новинаре. Његов резон је да свако ко је иоле озбиљан, јавности треба да шаље смирујуће поруке. Јер, разлога за депресију нема: финансијски сектор је стабилан, добро заштићен и нема разлога да грађани повлаче новац из банке и пресипају га у сламарице.

На питање како коментарише процену америчког аналитичког центра „Стратфорд” да ће следећи талас кризе погодити Србију, Румунију, Бугарску, Хрватску и балтичке земље, наш саговорник лаконски одговара такође питањем:

– Шта значи криза уопште? И како то она може да има таласе? Истраживачи „Стратфорда” су као критеријум користили то што поменуте земље имају мањак у спољној трговини и дефицит у државној каси. Не знам колико је то реална процена.

Ако је банкарски систем заштићен, шта је то што је највише изложено ризику?

Тренутно је највећи проблем неповерење грађана. И у Немачкој је криза, али нико не повлачи новац из банака. Да ли сте чули да штедише у Енглеској пуне сламарице? Опет, јасно ми је зашто су наши грађани, који носе ружна искуства из деведесетих година, уплашени.

Али, ко ће први испаштати због овог што се дешава у свету?

То су привредници, јер ће сад бити мање кредита за привреду. Чак 50 одсто зајмова узима се из иностранства. Тако ће се смањити извори финансирања производње.

Јасно је да ће најсиромашнији проћи најгоре, али како ће проћи крупни капиталисти? Предраг Ранковић Пецони је већ почео да отпушта раднике.

То није тајна. И они ће то осетити. И Мирослав Мишковић је недавно признао да ће финансирање неких пројеката спорије да иде. Неки планови ће се одложити. Међутим, не верујем да ће запосленост због тога да падне. Неће бити пропаст света. Очекујем да ће већ од друге половине следеће године ствари кренути набоље. Нема разлога да било ко буде депресиван.

Kaко објашњавате изненадни економски песимизам српских званичника? Премијер Цветковић је уместо економског раста од седам одсто, недавно споменуо четири процента?

(/slika2)То ме не чуди. Донедавно се спомињала цифра од седам одсто јер су статистички подаци за август били повољни. Док се у свету причало о кризи код нас су показатељи били добри. Међутим, у последњих неколико недеља се променио свет. Државни званичници су схватили да је враг однео шалу. Добро је што ће, изгледа, опет бити склопљен аранжман са Међународним монетарним фондом који ће помоћи да се разуздана политичка коалиција контролише и да се смањи јавна потрошња.

И корисници стамбених кредита страхују од евентуалне хипотетичке кризе, јер су њихове рате повећане због раста евра. Колико је тај страх основан?

То је ризик индексираних кредита и то би свако ко на тај начин купује стан требало да зна. Пазарење некретнина је озбиљна инвестиција, неки су се у том послу мало и прерачунали. Опет, питање је да ли је боље да има и индексираних кредита или да не буде никаквих.

Шта Народана банка може да уради и спречи да, због курсних разлика, поједини клијенти пређу дозвољени лимит од 50 одсто зајмом оптерећене зараде?

Можда је решење додатно стезање каиша. Да граница за стамбене кредите уместо 50 одсто оптерећености буде 45 процената. Саветујем свима који имају проблема да разговарају са банкарима, да крену у сусрет проблему. Јер, ни банци не одговара клијент који не отплаћује дуговања. Ни за њих није решење да некога избаце из стана и продају некретнину. Лош имиџ је за банкаре погубан.

А како коментаришете изјаве појединих аналитичара да НБС не би требало да интервенише и да би требало да дозволи реалан курс евра?

Врло је комотно бити аналитичар и без аргументације пљувати по Пери, Мики или Жики. Такво решење би било неодговорно. Замислите да једног дана евро вреди 89 динара, сутрадан буде 75, а трећег дана 87 динара. Ви бисте полудели и питали бисте се у каквој то земљи живите. Није то бубањ за лутрију, па шта ти падне на главу. Ако је тренд евра растући, НБС га не зауставља, она само спречава превелике осцилације.