Јанковићева без финала у Дохи

Био је то, нема збора, финале пре финала. И права је штета што баш дуел Јелене Јанковић и Американке Венус Вилијамс није био круна на сезону, јер је њихов окршај у полуфиналу завршног турнира године у Дохи врвео од узбуђења. Друга је сад прича што су се пребогати Арапи лако договорили с руководством Женског тениског удружења (ВТА) да завршно такмичење за осам најуспешнијих играчица у сезони преселе код себе, у туристички атрактивно поднебље, али тениску забит. Шеици ипак не могу да испуне трибине до последњег места, све и што је главни стадион у Дохи невеликог капацитета (око 4.106 места).

Пише се да је Јанковићева још једном поклекла у полуфиналу на великим такмичењима, јер финални турнир има све референце „грен-слема” у малом. Вилијамсова је победила са 6:2, 2:6, 6:3 и играће данас у последњем мечу сезоне с Рускињом Вером Звонарјовом која је била успешнија од своје земљакиње Јелене Дементјеве са 7:6 (9:7), 3:6, 6:3.

Наравно да би било потпуно заслужено да је у финале ушла и наша тенисерка, али је на мечевима где се језичак све време двоуми на чију ће сртрану неопходно да се осмехне и срећа, поврх свих њених потеза за уџбенике. Јанковићева је играла врло добро, како, уосталом, и приличи водећој на светској листи. Преко пута је, међутим, имала вишеструку „грен-слем” шампионку која не посустаје да јури за трофејима, иако је с 27 година најстарија учесница у Дохи.

Почетак није био охрабрујући. У Јанковићеву се увукла нервоза која је није напуштала можда и цео меч, а кад се она често бори и са собом, то по правилу олакшава посао противницама. Вилијамсова је лако повела у првом сету с 4:1. Наша тенисерка је смањила на 4:2, а кад није успела да јој приђе још ближе, чини се да се помирила с изгубљеним сетом. Сва њена концентрација је усмерена на следећи.

Било је и њој јасно да јој се не пише добро ако и даље остане као на ветрометини под громовитим сервисима и снажним ударцима с друге стрене мреже. Вилијамсова је препознатљива по томе што не одустаје од агресивне игре, а ни Јанковићевој није дала да трепне. Од тога је веома тешко непрестано се бранити, све и што наша тенисерка не бежи од одбрамбене игре. Против Вилијамсове је потребно смислити нешто што би јој убацило клипове у немилосредне точкове, а то полази за руком само њеним врхунским противницама.

Видело се то кад се наша тенисерка пресабрала и почела да игра онако како је недавно рашчистила пут до трофеја у три недеље узастопце, уосталом и до чела светске листе. На ту Јанковићеву се чекало. Вилијамсова је почела да се суочава с делотворном игром првог „рекета” света и грешила је све чешће. Било је јасно да ће судбина меча да се ломи у трећем сету и још јасније да ни једна ни друга неће бити доминантне као у прва два.

Сада кад сви можемо да будемо генерали, испало је да је одлучио гем који је Вилијамсовој припао на сервис Јанковићеве. Било је то још на почетку одлучујућег сета, а тако је наша тенисерка дошла у ситуацију да непрестано буде тик иза Американке, нажалост, не и да је сустигне. Вилијамсова је неколико пута била у небраном грожђу, али она има способност да одатле утекне снажним сервисом који јој отвара многа врата.

Јанковићева је најближа изједначењу била у шестом гему, при вођству Американке с 3:2 и на њен сервис. Тај гем је дуго трајао, јер је био жестока борба обе за стратешки важно утврђење с којег се види пут ка победи. Наша тенисерка је имала пет-шест прилика да начини брејк, али се Вилијамсова увек избавила. Кад је та кота пала у руке Американке, умањена је шанса за победу Јанковићеве коју је, било је то видљиво, почела да напушта снага.

Г. А.