Ваша земља је магично место

Џон Севиџ већ неко време није странац у Србији. Седми пут долази, путује по нашој земљи, дружи се са Србима, играо је већ у неколико наших филмова. Чувени амерички глумац, кога највише памтимо по филмовима „Коса”, „Ловац на јелене” и „Кум 3”, у разговору за „Политику” описује Србију као „магично место са фантастичним људима”.

Препознатљиво шармантан, расположен и опуштен, глумац продорно плавих очију, који је био номинован за Оскара, најпре је говорио о разлогу садашње посете Србији. Наиме, Севиџ је помагао промоцију књиге „Како сам открио Америку” о свом пријатељу Лазару Роквуду, холивудском глумцу из Сомбора, аутора Немање Сарача.

– У последње време радим све више локалних прича, филмова о људима, са којима сви могу да се идентификују. Путујем по многим земљама, не радим велике америчке продукције. Слобода је само још једна реч када немаш шта да изгубиш – цитирао је речи чувене песме Џенис Џоплин.

Неизбежно питање за Џона Севиџа је у вези са антиратном тематиком у филмовима. Колико је она актуелна данас и да ли је геополитичка ситуација у свету слична оној из времена „Ловца на јелене”?

– Како реагују људи са обе стране фронта када се помене рат? Страхом! Људи се данас боре са животом уз прихватање да живљење постаје све опасније. Чак ни сам рат није толико опасан, колико одређене енергије које се гомилају у друштву. Када размишљам за ког политичара да гласам, тражим људе који ће донети промене. Који ће омогућити обичном човеку да ради, да лакше живи, да мање плаћа порез, да има социјалну и здравствену заштиту. Не волим корпорације. Новац који њима одлази не допире до обичног човека. Многи лажу у кампањама, обећавају, али на крају ништа од тога не остваре – каже без много увијања.

Истиче и да је много насиља на улицама. Много је оружја на улицама.

– Ко је одговоран за продају наоружања клинцима? Многи имају оружје које им је лако доступно. Плашим се неких заједница у Америци. Видео сам колико деца могу да буду насилна. Свуда у свету је све горе. Насиље је и у саобраћају. Сви негде бесно јуре. У Калифорнији има, на пример, 160 различитих култура у само једном округу. Они морају да науче да живе и раде заједно. Имам 74 године и видео сам многе инциденте, банде младих момака које се из обести или због ситних повода међусобно убијају. Одмалена сам имао те фрустрације, био сам малтретиран у школи, па сам и сам постао насилник – прича Севиџ и наставља шапатом:

– Сада сам почео да шетам. Само ходам... Испод дрвећа, јер дрвеће има моћ.

Питали смо га шта је кључно да би неки филм постао блокбастер и зарадио много новца. Одговара да је тешко предвидети да ли ће неки филм „растурити благајне”.

– „Растурити” може великом буком, великом музиком, можда неким великим ратом, великим узбуђењем, лудилом после чега ће вам „експлодирати” глава. Али у такве филмове увек је укључено и много новца. Све је више креативности и могућности у филмовима, али се све своди на манипулативни бизнис. Продукције могу да испрограмирају да зарађују тако што губе новац. С друге стране, чак и ако зарађујемо, можемо да наместимо као да губимо, па да платимо мањи порез држави – објашњава шта су негативне појаве у данашњој филмској продукцији.

Наводи да је сада у филмовима само један проценат онога што је стварно, а остало су анимације, „све је направљено помоћу компјутера”.

– Имате компјутерске слике, имате змајеве који изгледају као прави. Све што није стварно сада изгледа стварно. Ипак, најважнија ствар која ће учинити неки филм гледаним јесте да пробуди дете у нама. Такви филмови остају у нама до краја живота. Можда неће зарадити толико много новца, али ћемо запамтити њихову причу. За мене су били најбољи филмови из педесетих година, које сам гледао као дете, који имају животне приче у себи. Хичкок је правио „страшне” филмове који су били одлично написани. Волим и филмове Џејмса Стјуарта – каже глумац који се појавио у више од 200 представа, филмова и серија, у којима је глумио различите ликове, од ратног ветерана, преко полицајца, младог фармера до владиног агента, у различитим жанровима, од драма и трилера до научне фантастике и хорора.

Избегава питање због чега су Срби негативци у многим америчким филмовима и серијама. Више воли да говори о Србији и њеним људима.

– Србија је чудесна земља и важан део света. Односи између Истока и Запада су израженији овде него на другим местима. Сваки мој долазак у Србију има другачију енергију, сваки пут кад се вратим, видим нешто ново и боље него пре. Србија има карактер, њени људи умеју да саосећају и имају храброст. Овде има и толико добре хране, видеће се по мом изгледу после две недеље – рекао нам је уз осмех, хватајући се за стомак.

Говорећи о мушко-женским односима, холивудска звезда често употребљава израз „стрпљење”, потребно је имати стрпљења за све различитости. Истиче да се свет мења и да жене морају да буду више укључене у политику, у руковођење и одлучивање, али и да буду више плаћене.

– Мушкарцима је потребна помоћ жена. Потребне су нам жене да на свет гледају као на дете, да негују односе међу људима – додаје Севиџ, који и у сопственој породици живи неке „различитости”. И верске, али и расне. Његов тридесетогодишњи унук Золан је Афроамериканац. Мајка му је пореклом из Боцване, из породице са историјом ропства дугом 100 година.

Севиџ прича како су преци његовог унука били робови у Западној Вирџинији, да му се бака вратила у Боцвану да се образује и тамо упознала деду који је био декан универзитета:

– Золан је врхунски новинар „Њујорк тајмса”, прати државну безбедност у Вашингтону, често лети са председником САД, потпредседником, државним секретаром, државним тужиоцем. Добиће Пулицерову награду једног дана. Он је сјајан, прави благослов, има одличан став и смисао за хумор, али, суочава се са проблемима, јер је црнац у Америци, што је још увек изазов.

Џон Севиџ је велики љубитељ мјузикла и воли да пева. Требало је, каже, да студира певање. Па је и запевао за екипу „Политике” делове оперете „Dein ist mein ganzes Herz” на немачком, италијанску белканто песму „O del mio dolce ardor”, онда и песму коју је научио још као дете...

– Желео бих да правим што више мјузикала. Правио бих љубавне приче – каже познати глумац.

Додаје да би волео да направи мјузикл о Србији, са оригиналним причама из ових крајева, можда на два језика: „Контакти са људима су врло важни за промовисање праве ствари. А музика помаже.” Антрфиле

„Коса” није филм о хипицима

Џон Севиџ каже да је волео филмове Милоша Формана још док их је правио у Чехословачкој, о младим људима који су се на улицама супротстављали тенковима.

– „Коса” није филм о хипицима. То је филм о рату и дрогама и миру и музици. Са дивним костимима. Ми смо делили искуство и жељу за променом, на неки спиритуалистички начин. Ја нисам био хипик, био сам каубој са фарме, који се срео са људима који су били различити од њега. Био сам члан студентске демократске омладине тада и имали смо састанке на којима смо дискутовали о читавој ситуацији, о рату у Вијетнаму, у страној земљи, о Американцима који су се борили тамо, младим људима који су регрутовани у рат који није ни био проглашен. Нисмо били хипици, него млади људи који нису то хтели да прихвате. Делили смо иста схватања, били смо противници убијања – каже наш саговорник.